Вишњи Волочок – град који спаја две руске престонице

07. новембар 2016. Пеги Лохсе
На путу из Москве у Петербург задржите се у Вишњем Волочоку и сазнајте зашто се он зове „Венеција руске провинције“.
Vyshny Volochyok
Илустрација: Geophoto

Једни сматрају да је Вишњи Волочок занимљиво место које треба посетити, а друге он подсећа на огроман саобраћајни застој и „семафор који убија у појам целу Русију“. Препоручујемо вам да пажљиво испланирате време доласка у Вишњи Волочок ако долазите аутомобилом.

Вишњи Волочок је важна тачка на карти између Москве и Санкт Петербурга, која се појавила 1471. године. Пре почетка 19. века систем речних канала Вишњег Волочока повезивао је Петербург са централном Русијом. Његовим каналима се превозило све што се могло превозити – од намирница до грађевинског материјала. У руској уметности Вишњи Волочок је био „место инспирације” за Иљу Рјепина, Исака Левитана и Архипа Куинџија.

Где су руски уметници налазили надахнуће?

Фото: TAСС/Игор ЗотинФото: TAСС/Игор Зотин

Друга половина 19. века. Иља Рјепин је већ насликао „Бурлаке на Волги“. Он долази у госте код свог пријатеља Кокорева, надомак трговачког града Вишњег Волочока, на полуострву које формирају извор реке Мсте и језеро Мстино. Рјепину се то парче земље веома допало: „Ово је за пејзажисту обећана земља! То је она права Русија! Ту је сва њена душа и сва лепота... То је као песма!“ Кустос музеја „Академска викенд-кућа“ прича како је после тог случаја Рјепин играо на столу од среће – толико је био одушевљен пејзажима Вишњег Волочока.

Фото: GeophotoФото: Geophoto

Сликар Иља Рјепин и покровитељ уметности Андреј Кокорев имали су осећај за лепо. Они су први приметили предности Вишњеволочког рејона на северу Тверске области. Тај предео је касније ушао у руску и светску историју сликарства и заната.

Обилазак Вишњег Волочока треба почети од првог и најстаријег Дома стваралаштва сликара, који ради од 1884. године као својеврсни стваралачки атеље Руског удружења сликара. Сваке године овамо долазе студенти сликарских академија да науче како се сликају типични руски пејзажи.

Фото: TAСС/Игор ЗотинФото: TAСС/Игор Зотин

Поред Рјепина у прошлости су у Вишњи Волочок ради идеја и надахнућа долазили и сликари Исак Левитан и Архип Куинџи, по коме је добило име мало острво близу Академске викенд-куће где је овај сликар читаве дане проводио у стварању. Њихови радови су још увек на зидовима музеја смештеног у старој црвеној згради од дрвета која припада „Академском имању“.

Зимска обућа на босу ногу

Фото: TAСС/Александар КарповФото: TAСС/Александар Карпов

Вишњи Волочок се већ дуже од два века поноси својим системом речних канала. У 18. веку, за време Петра Првог, Вишњеволочки хидросистем су темељито преуредили холански и руски инжењери. Тада је он први пут повезао реку Волгу са Санкт Петербургом. Данас у Вишњем Волочоку има четрдесетак мостова и мостића, по којима се шетају мештани и туристи, и због којих је град и добио надимак „Венеција руске провинције“.

Фото: GeophotoФото: Geophoto

Ако путујете по унутрашњости Русије крајем јесени или зими, посетите традиционалну занатску радионицу недалеко од центра и канала Вишњег Волочока. У њој се ручно израђују праве руске ваљенке, овдашње производње. Кажу да их треба обувати искључиво на босу ногу, чак и на мразу од минус 30 степени Целзијуса. То са задовољством посетиоцима саопштавају кустоси музеја Руских ваљенки, отвореног 2012. године у част 20. годишњице предузећа. Поред тога, они кажу да је ваљенке здраво носити и због тога што смањују опасност од инфаркта и других болести.

Поред алата и технологије ручног ваљања вуне и прављења традиционалне руске обуће, посетиоци се диве и „Цару-ваљенки“, високој 225 сантиметара и тешкој 52 килограма. Њена величина одговара броју обуће 201. Поред тога, занимљиве су слике од филца израђене техником ваљања.

Када обујете ваљенке биће вам свуда топло, тако да можете наставити обилазак цркава и мостова преко канала. Имаћете осећај скоро као да сте у Венецији. Пре шест година се Вишњи Волочок „телепортацијом“ привремено преместио у Венецију заједно са пројектом „Фабрика Русија“ на 12. Бијеналу архитектуре у Венецији 2010. Пројекат је велики и тиче се оживљавања столетне Вишњеволочке фабрике „Париска комуна“, где су архитекте предложиле да се сагради стамбено насеље, центар са конгресном двораном и уметничка школа са изложбеним и концертним простором, али је засада саграђена само одвојена сала локалног завичајног музеја. После обиласка галерија на спрату музеја затвара се круг шетње кроз „Петербург у малом“, и ми смо опет испред Академске викенд-куће и радова њених сталних гостију.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!