Места у Русији која доносе срећу

Алтајске планине.

Алтајске планине.

LegionMedia/shutterstock
Руси воле бајке и народна веровања, и зато не чуди да у Русији постоји низ места која, према веровању локалних становника, треба посетити јер вам могу донети срећу, успех или велику љубав и одиграти кључну улогу у вашем животу. У различитим периодима руске историје око ових «чаробних» места испредале су се легенде, а данас она привлаче бројне туристе. „Руска реч” је саставила списак таквих места. Можда ће и вама она донети срећу, успех или љубав?

Планина Светјолка, Самарска област

Фотографија: Lori/Legion-Media
 

У Шигонском рејону Самарске области, недалеко од санаторијума Волшка Стена (Волжский Утёс) налази се планина Светјолка. Њено енергетско деловање многи пореде са Стоунхенџом и пирамидама Маја.

Научници сматрају да маршрута „санаторијум ’Волжский Утёс’ – планина Светјолка – стена Бели Камен – Јаруга шумског духа – Шаманска пољана” обухвата места на којима се додирују две тектонске плоче. Геомагнетно поље је на овим местима веома снажно. Оно активно утиче на енергетски статус човека и доприноси његовом побољшању.

Људи који су боравили на планини Светјолка причају да су без икакве физичке припреме лако и са задовољством, кроз шуме и јаруге, прошли стазом дугом неколико километара. Свакодневно су се пели на планину, не осећајући болове у костима и зглобовима или проблеме са дисањем. Многи долазе на Светјолку у потрази за унутарњим миром, душевном хармонијом и снагом.

Ако хоћете да вам се испуни жеља, легенда каже да морате извести тачно утврђен обред. Скупите пет глатких каменчића, попните се на планину и баците каменчиће на пет страна: за љубав, за здравље, за испуњење жеља, за срећу и за новац. Жеља ће се испунити ако каменчић падне право и не откотрља се.

Коливањ, Новосибирска област и Алтајске планине

Фотографија: РИА Новост / Јуриј Лушин
 

Верује се да старо живописно село Коливањ у Новосибирској области и његови житељи уживају заштиту светитеља. Ово село је уписано у регистар историјских насеља Русије и привлачи бројне ходочаснике и туристе.

У центру Коливања налази се црква која је симбол села и посвећена је кнезу Александру Невском. Црква је саграђена на земљишту које припада Покровском Александро-Невском женском манастиру. Ходочасници и овдашњи житељи верују да ће свети апостол Петар помоћи свима који му се обрате чистог срца и донети им успех у послу и личном животу.

Житељи Коливања ово место с љубављу називају „град крај воде” (речица која кроз њега протиче богата је рибом). Село Коливањ се налази на узвишењу и као да је отворено за „све ветрове и све госте”. Некада је овуда пролазио Московско-сибирски тракт – најдужи земљани пут у царској Русији.

У Коливању се брижљиво чува традиција предака. У локалном музеју су изложени ретки документи, старинске посуде од брезове коре у којима је млеко дуго остајало свеже, уређај који је радио на воду и био претеча савремених апарата за гашење пожара.

Занимљиво је да и на Алтају постоји село Коливањ, за које се такође верује да доноси срећу. То је рајски кутак окружен четинарским шумама, где је ваздух изузетно чист. У историји уметности алтајски Коливањ је познат по сјајним каменоресцима који су свету подарили врхунска ремек-дела, а најпознатија и најлепша красе музеј Ермитаж у Санкт Петербургу, бројне дворце и дворске паркове.

У близини Коливања налази се Коливањски Борок, прелеп парк природе површине 9.462 хектара. Овде на чистом ваздуху расте много лековитог биља. Ту почињу планине Коливањског гребена, међу којима је и света планина Сињуха („Плава планина”) у чијем подножју је Бело језеро. Од средине 18. века на планину Сињуха (која изгледа плавичасто због густе јелове шуме) пењу се ходочасници и моле се крај гранитног пехара у коме увек има воде. Људи верују да је извор на северној падини Сињухе светиња и да је вода у њему лековита. До данас се прича о чудесном исцељењу болесника који су се пели на Сињуху и молили се за оздрављење.

Арзамас, Нижегородска област

Фотографија: Lori/Legion-Media
 

Многобројни ходочасници и туристи посећују лековити извор крај гроба светог Серафима Саровског, недалеко од старог трговачког града Арзамаса чији је заштитник, како се верује, био Јован Богослов, један од 12 апостола и аутор Јеванђеља по Јовану. Овај извор је данас по својој лековитости познат не само у Русији, већ и у целом свету.

У 19. веку овде се налазила мала црква у којој су се верници крштавали и добијали благослов. Према резултатима социолошког пројекта „Индекс среће”, Арзамас је 2013. убројан међу „најсрећније” градове у Русији. Име града „Арзамас” на мордовском језику значи „најлепше место на земљи”.

Нилски коњ у Санкт-Петербургу, Граничарев пасу Москви и Лос у Ижевску

Фотографија: Lori/Legion-Media
 

Срећу вам може донети и скулптура на малом тргу у дворишту Филолошког факултета Санктпетербуршког универзитета на Универзитетском кеју бр. 11. На тераси кабинета за симултано превођење налази се скулптура нилског коња који је симбол власти и благостања. Нилски коњ се зове Тоња. Бројни очевици тврде да вам ова скулптура може помоћи да пронађете своју „другу половину”. Ако тражите мужа, додирните Тоњино десно уво, а ако још нисте пронашли невесту, додирните лево уво и срешћете љубав свог живота. Поред студената Филолошког факултета, у петербуршку причу о породичној срећи верују и бројни посетиоци из других земаља.

Московљани верују да срећу доноси скромна бронзана скулптура граничара са псом постављена на станици метроа „Трг револуције”. Више од 70 година постоји веровање да граничарев пас доноси срећу ако му протрљате њушку. Судећи по блиставо углачаној њушци пса, московљани заиста верују да је то истина. Запослени у московском метроу кажу да у време испитних рокова на факултетима студенти стоје у дугом реду да би индексом додирнули „чаробну” њушку „Граничаревог пса” и успешно положили испит.

Младенци из различитих крајева Русије радо путују у Ижевск (1.200 км од Москве) да би једним забавним ритуалом осигурали верност и породичну срећу. Младожења треба да баци младин бидермајер на рогове скулптуре лоса која се налази 7 километара од Ижевска. Ако је младожења довољно спретан да баци букет, заљубљени из Ижевска и целе Русије верују да никада неће „имати рогове”.

Језеро Светлојар и село Дивејево, Нижегородска област

Фотографија: TAСС / Сергеј Бобуљев
 

Многи људи долазе на језеро Светлојар и у село Дивејево у Нижегородској области да би се ослободили свега лошег, прочистили душу и добили заштиту Пресвете Богородице. Верује се да је Дивејево било четврто и последње Богородичино боравиште. У селу се чувају и мошти светог Серафима Саровског.

Локални становници верују да је језеро Светлојар лековито, а онај ко у води језера угледа одраз златних црквених купола сигурно ће бити срећан. Вода из језера Светлојар дуго може да се чува у посудама и да остане питка. Постоји веровање да током Ивањданске ноћи (древни летњи народни празник који се поклапа са хришћанским празником Рођења Јована Крститеља и обележава се у ноћи између 23. и 24. јуна, односно између 6. и 7. јула) вода Светлојара добија магична својства. Научници су заиста приметили необјашњиву појаву да се у време руских хришћанских и народних празника из језера Светлојар чује звук црквених звона. Овдашњи житељи ту необичну појаву везују за чувену легенду о граду Китежу који је пре много векова потонуо у језеро Светлојар да га освајачи не би заузели. Има и оних који чврсто верују да се град Китеж само преместио у другу димензију.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“