Златоуст – постојбина руске „димискије“

Златоуст је древни историјски градић, један од најлепших и најпосећенијих на Јужном Уралу. Познат је по вештим оружарима и граверима на челику, као и по планинским трамвајима који се пењу „небу под облаке“.

Фотографије: Lori/Legion-Media

Златоуст се налази 1631 км источно од Москве. Основан је 1754. у срцу Уралских планина. Данас је то град од 170 хиљада становника, окружен природним парковама и моћним планинским масивима Таганаја, који се назива и „Уралски Тирол“. Златоуст је смештен на граници Европе и Азије. Од свих градова на Уралу њему највише одговара епитет „планински“.

Почев од 18. века ово место је привлачило познате путнике-истраживаче као што су Петар Симон Палас и Александар фон Хумболт. Овамо су долазили и императори Александр I и Николай II. Долазио је и „сељачки цар“ Јемељан Пугачов, и „врховни владар Русије“ Александар Колчак.

Колевка руског хладног оружја

Русија има десетине фабрика које производе украшено хладно оружје, али та технологија је први пут усавршена управо у Златоусту. Оружарска фабрика у Златоусту отворена је 1815. Производила је хладно оружје за потребе руске армије и флоте.

Златоуст је и данас један од светских центара за производњу ножева. Ту је око 60 задруга и радионица за израду хладног оружја. Једно од водећих предузећа је фабрика „Оружар“, где се производи читав спектар оружја са дугим сечивима: сабље, мачеви, широке сабље, ловачки ножеви, каме, бритве.

Фотографије: РИА „Новости“, ТАСС

Вреди доћи овамо на екскурзију, да би се уживо виделе све етапе израде хладног оружја и да би се завирило у музеј, где се чувају мачеви украшени драгим камењем, сабље и ножеви. Као сувенир за успомену на Златоуст можете изабрати оригинални нож са заштитним знаком. Ово оружје се као сувенир може изнети из Русије уз рачун и сертификат. Зато не заборавите да приликом куповине производа узмете сертификат који служи као потврда да је то заиста сувенир.

Знаменитости Златоуста

Осим екскурзије по фабрици оружја, вреди се попети и на највишу грађевину – Кулу Јована  Златоустог (42 м), названу овако у част покровитеља града, или на Црне стене (висина 853 метра) – осматрачницу, једно од најпопуларнијих места националног парка Таганај (15 километара од Златоуста), одакле пуца прелепа панорама планинских врхова.

На падини гребена Урењга, који почиње управо од Златоуста, стоји старо гробље Брезов шумарак, где су се сачували гробови немачких мајстора оружара. Поред њега се налази  завичајни музеј града Златоуста са колекцијом старинског оружја од дамаског челика.

Депои музеја укључују 20 колекција интересантних артефаката – од древних икона и предмета израђених од ливеног гвожђа до украшеног хладног оружја које су мајстори из Златоуста правили у првој половини 19. века, као и радове савремених мајстора, израђене у складу са традицијом гравире на металу карактеристичне за Златоуст. Екскурзија у музеју може се водити и на енглеском језику.

Трамвај за љубитеље адреналина

Вожња трамвајем је одличан начин да се Златоуст види у свој својој лепоти. За трамвај у Златоусту кажу да спада у оне европске планинске трамваје који се пењу до највећих висина: нагиб трамвајске линије местимично износи скоро 50%. Идеја да се трамвајски саобраћај уведе у Златоуст, који се налази у планинској котлини, потиче од генералног плана развоја града из 1928. године, а систем је прорадио 1934.

Трамвај непрекидно „урања“ у удолине и „израња“ на узвишице, „вере се“ по планинским падинама, прави петље дуж стеновитих подножја, дуж ивице шуме, рибњака, „кривуда“ сред сеоског пејзажа...

Заправо, трамвајским шинама је испреплетен цео град и кад за карту платите 18 рубаља (мање од једног долара), можете уживати у дугој незаборавној екскурзији по лепим местима, уз пуно узбуђења. На неким деоницама имате утисак да се трамвај пење готово вертикално.

Из трамваја пуца видик на пејзаж планинских гребена Таганаја, на Александровски врх и на Косотур – највишу тачку Златоуста, на планинску реку Ај, као и на све најпознатије знаменитости овога града.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“