6 маршрута по непознатом Уралу

Урал је планинска земља коју можемо упоредити са „кутијом пуном изненађења“ од зеленог камена малахита, којим су ови крајеви богати - баш као у бајци најпознатијег уралског бајкописца, Петра Бажова. Овде ћете наћи чувене уметничке и декоративне предмете од ливеног гвожђа из града Калинска, необичне музеје под отвореним небом и легендарне планинске врхове који се пружају од Карског мора до казахстанских степа. „Руска реч“ је изабрала шест најзанимљивијих туристичких маршрута по непознатом Уралу, које бар једном у животу траба да обиђе сваки љубитељ путовања.

Најстарија активна индустријска хидроелектрана у Русији

Извор: ask-glip.livejournal.com.
Како доћи

Из Јекатаринбурга треба изаћи у правцу Чељабинска путем М5 и кретати се према Башкортостану, а код путоказа скренути према насељу Бердјауш, од којег макадам води до насеља Пороги.

На реци Бољшаја Сатка у Чељабинској Области налази се најстарија хидроелектрана у Русији „Пороги“, која од 1909. практично без реконструкције непрекидно производи струју. УНЕСКО ју је 1993. прогласио за споменик историје и културе. Брана ове хидроелектране је једина која је у руској и светској пракси према конструктивном решењу изграђена „ручно“, практично без коришћења технике. Турбине машинског постројења су такође јединствене, јер су их на основу индивидуалне наруџбине произвеле водеће фирме у Европи, које стоје на почетку развоја светске хидроенергетике. Читаво постројење чини права музејска колекција опреме која приказује историју технике с почетка 20. века. У то време овде је изграђена прва фабрика за производњу легура гвожђа у Русији. Данас у насељу Пороги живи само 20-ак људи. Ту се налази и мали приватни музеј. Посетиоци могу да преноће у хотелу „Пороги“ на обали реке Ај, 50 метара удаљеном од хидроелектране.

Николајевска и Наследницка тврђава

Николајевска тврђава. Извор: puerrtto.livejournal.com.
Како доћи

Од Јекатаринбурга треба кренути Чељабинским друмом према граду Троицк, затим кроз насеља Степно, Чесну и Варну до путоказа према насељу Николајевка. До Наследницке тврђаве се стиже путем из Варне према насељу Карлати, затим до насеља Бреди, где треба пронаћи путоказ до насеља Наследницко.

На граници Чељабинске Области и Казахстана налазе се две мало познате и слабо проучене тврђаве-близнакиње, саграђене у 18. веку, у доба када су Руси насељавали Урал како би се заштитили од упада степских номада. У стара времена било је најмање пет оваквих тврђава и оне су биле распоређене на сваких сто километара, док су између њих подизани редути [тип пољског утврђења, најчешће земљаног, са зидом и ровом, намењен за одбрамбена дејства у свим правцима – прим. прев.]. Данас су од овог низа утврђења остале само Николајевска и Наследницка тврђава. Опасане су назубљеним зидинама, на угловима се налазе масивне куле са пушкарницама, на улазу је челична капија, у центру утврђења црква, а испод подземни ходници. С обзиром да се оба утврђења налазе у близини савремених граничних пунктова, са собом треба понети идентификациона документа. Недалеко од Николајевске тврђаве, 3 километра источно од села Варна, на обали зараслог језера налази се „Кула Тамерлана“, тј. маузолеј Кесене из 14-16. века.

Етнографски завичајни музеј Торум Маа: тајанствени обичаји обских Угара

Извор: torummaa.ru.

Етнографски завичајни музеј Тору Маа налази се на брежуљцима парка природе „Самаровски чугас“ у Ханти-Мансијску. Музеј је основан 1987. на иницијативу књижевника из града Југорска. Преко 6000 експоната у музеју открива културу обских Угара. Овде можете видети сеоске и ловачке колибе, пушнице, кућу за порођаје, огњишта, пећ за печење хлеба, објекте за стоку, освећену колибу са седам светих идола и много тога другог. Данас је музеј место на којем се одржавају народне прославе: древне „медвеђе игре“, „празник врана“ [традиционална прослава почетка пролећа које се у овим крајевима везује за долазак врана – прим. прев.], наступи фолклорних ансамбала и сл. За време боравка у Ханти-Мансијску треба обавезно пробати северне деликатесе:  „строганину“ [традиционално јело од сирове смрзнуте стругане рибе – прим. прев.] од муксуна (сибирског лососа), ирвасово месо и слатко од брусница.

Архитектонско-етнографски музеј „Хохловка“: „живи“ музеј

Извор: Lori Images / Legion Media.

На живописном узвишењу полуострва Варнач на обали Камског вештачког језера, 45 km од Перма налази се „Хохловка“, јединствени музеј архитектуре од дрвета под отвореним небом са око две стотине споменика из периода од краја 17. до прве половине 20. века. Ту се налази индустријски комплекс за производњу соли који чине објекти Уст-Боровске фабрике соли донети из Соликамска; затим је ту стражарска кула, која је била део Торговишченског утврђења на реци Силви; као и једини дрвени звоник очуван на територији Пермске Области, изграђен 1781. у „шаторском“ или „стубастом“ стилу и донет из села Сира Суксунског рејона. Посебно вредан експонат је црква Преображења из 1707. из села Јанидор Чердинског рејона, која је сачувана за разлику од многих других старих цркава које су изгореле заједно са верницима за време масовних самоспаљивања у току прогона старообредника. У музеју „Хохловка“ сваке године се одржавају велике манифестације, међу којима су обележавања народних празника „Испраћање Масленице“, „Тројицке прославе“, „Јабучни Спас“ (народни назив за Преображење), као и фолклорне музичке прославе, војно-историјски и уметнички фестивали.

Живи музеј у селу Коптелово: тајне уралског села

Извор: nashural.ru.
Како доћи

Из Јекатаринбурга треба кренути у правцу града Алапајевск (20 km) и скренути према селу Коптелово. Укупна дужина пута је 150 km.

Коптелово је старо село на обали реке Реж недалеко од града Алапајевск, које представља веома редак „живи“ музеј. У њему је сачувана прва кућа оснивача села, сељачка брвнара с краја 17. века, при чијој изградњи је коришћена само секира и ниједан ексер. Некада је у овој кући живела велика породица од 18 чланова. Првобитан ентеријер је сачуван до данашњих дана. У музејски комплекс улазе и кућа из 19. века, затим богата колекција пољопривредних алата и машина, павиљон старих заната и ковачница. Сви експонати потичу из свакодневног живота сељака 18-20. века. Посебна сеоска атмосфера открива посетиоцима велики број занимљивих детаља о свакодневици и обичајима уралског села. Овде се кроз село можете провозати у „шарабану“ (врста дрвених кола) или у „кошовки“ (врста саоница) и послушати руске народне песме у извођењу локалног ансамбла.

Центар за мониторинг и рехабилитацију птица грабљивица „Холзан“: атмосфера староруског лова

Извор: nashural.ru.

Једини центар у Русији за мониторинг и рехабилитацију птица грабљивица „Холзан“ налази се у живописном рејону једног од најстаријих стамбених насеља Урала – Кашино. Овај центар је специјализован за узгој и заштиту птица грабљивица које спадају међу угрожене врсте Русије, као што су северни соко, сури орао и различите врсте сова. Рањене птице стручњаци лече и пуштају у природу. Овде се можете упознати са ретким врстама птица грабљивица, можете учествовати у демонстрацији лова помоћу соколова, што је била стара дворска разонода, можете јахати кроз шумске пределе у пратњи руских хртова и гађати из лука. Ако вам остане времена, можете прошетати зеленим обалама Кашинског језера или посетити храм посвећен царевићу Алексију, у који на богослужења долазе стотине ходочасника и туриста из целог света.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“