Кронштат, град-острво са много тајни

Кронштат је одбрамбени град-острво, повезан са копном моћном браном и тунелом испод Финског залива. Морнари са кронштатских бродова учествовали су у 56 великих географских открића, а из Кронштата је кренула укупно 41 експедиција око света. Они су први видели Антарктик, први пловили залеђеним морима, први се борили против опасних болести. Готово сваки педаљ њиховог града има неку легенду или тајну.

Становништво Кронштата су изворно углавном чинили морнари и војници морнарице, доведени овамо да населе и развију нову територију.  Он је и град растанака. Он белом марамицом маше морнарима, који одлазе на вишемесечне пловидбе. Али и тајанствени град, јер свака цигла узидана у кронштатска утврђења крије своју тајну.

Град-острво

Све до 1996. затворен за слободне посете, Кронштат је међу становницима Санкт Петербурга био познат као побуњенички град, који живи по својим правилима и не трпи посетиоце са стране. Прича се да су у њему владали посебни обичаји: морнари су носили панталоне звонастог кроја шире него што је то било уобичајено, а у позно совјетско време, када су рафови у продавницама били празни и када су људи стајали у редовима како би набавили неки деликатес, у Кронштату је увек било црвеног кавијара и саламе. Заиста није било једноставно доспети на острво Котлин, на којем се град налази. Кронштат је био као засебна држава, окружена контролним пунктовима са строгом провером легитимација и под сталним будним оком митраљезаца. Град сте могли посетити само у оквиру организоване екскурзије или на позив становника Кронштата. Осим тога, посетиоце тамо никада нису волели.

У Кронштату се много тога десило по први пут. Тако су 1804. у овом граду тестиране противбродске ракете, а у његовим водама први пут су употребљене мине.

Споља затворен, град се затварао и изнутра. На пример, у утврђењу „Ино“ се налазио полигон за тестирање под највишим степеном тајности. Према сведочењима људи који су дуги низ година радили у овом подземном комплексу, у њему су се вршила испитивања утицаја „тврде“ радијације (рендгенског и гама зрачења) на животиње. Касније је полигон затворен, али је приступ на утврђење дуго након тога остао забрањен.

Кронштат је чувао велики број војних тајни. Као база Балтичке флоте, град је сложеним системом канала и утврђења затварао све морске прилазе копну. У њему су развијане нове врсте наоружања и школована је нова генерација војника морнарице.

Од самог оснивања 1704. Кронштат је био војни град. Петар Велики је овде подигао тврђаву Кроншлот, како би заштитио прилаз Санкт Петербургу. Касније су Кронштат окружила бројна утврђења, која ниједан непријатељ не може да пробије.

У циљу развоја града на острво Котлин су довођени војни стручњаци и инжењери, често и против њихове воље. Понеко је из очаја покушао да побегне, али су ови покушаји били осуђени на неуспех, јер је једини приступ Кронштату у то време био преко воде. За време Великог отаџбинског рата град је становнике Лењинграда штитио од нацистичке авијације.

Тек 1984. острво Котлин је са севера повезано са копном друмском саобраћајницом, која прелази преко бране. Када у Кронштат долазите овим путем, видећете очаравајући призор: са обе стране пружа се вода, коју у време буре обуздавају високи бетонски бедеми. Али и они понекад не могу да задрже узбуркано море и тада таласи запљускују ауто-пут. Када је такво невреме, пут до острва се затвара и путници користе тунел испод Финског залива дуг 2 километра, који је отворен 2011.

Откривање Антарктика

Морнари са кронштатских бродова учествовали су у 56 великих географских открића, а из Кронштата је кренула укупно 41 експедиција око света.

У граду је 1771. отворен Први кадетски морнарички корпус. Ову школску установу, која је репрезентативна не само за Кронштат, него и за целу Русију, похађали су Иван Крузенштерн и Јуриј Лисјански, који су 1803. кренули у прву руску експедицију око света. Кронштат је 1819. испратио Фадеја Белинсхаузена и Михаила Лазарева у експедицију са циљем проналажења јужног континента. Тако је откривен Антарктик.

Први ледоломац и спасавање Европе

Док су морепловци откривали нове континенте, научни рад на острву је био у пуном јеку. У Кронштату је изграђен реморкер са пропелерима „Пајлот“, који је био први ледоломац на свету. Он је пловио на релацији између острва Котлин и града Ломоносов (који се у то доба звао Оранијенбаум). За време хладне европске зиме 1870-1871, када се Лаба замрзла и била заустављена пловидба око Хамбурга, Немци су од конструктора Михаила Бритњева откупили пројекат ледоломца и изградили брод сличне конструкције, који је постао познат као „ледоломац Бритњева“. Водни саобраћај је поново успостављен и Европа је спасена. САД и европске земље су затим на основу руских ледоломаца развиле своје моделе.

У Кронштату се много тога десило по први пут. Тако су 1804. у овом граду тестиране противбродске ракете, а у његовим водама први пут су употребљене мине. Овде је 1882. основана и прва ронилачка школа. Кронштат је још једном потврдио своју репутацију града научних открића, када је 1895. Александар Попов, професор у Минерској официрској школи, представио свој изум - први радио-пријемник на свету, који је могао да прима радио-сигнал на удаљености од 40 метара, а који је касније развио и тестирао одржавајући везу са бродовима.

„Кужно утврђење“

Једно од најзначајнијих достигнућа кронштатских научника био је изум вакцине против куге. У утврђењу „Император Александар I“ налазила се прва лабораторија за испитивање куге у земљи. У то време такви центри су постојали само у Паризу и Бомбају. Захваљујући раду научника спасено је на хиљаде живота, угашена су жаришта куге и заустављена је епидемија колере 1908. у Санкт Петербургу. Међутим, многи од оних који су радили на вакцини су страдали од болести.

Испитивања су вршена на коњима. Њихова крв која је прерађивала бактерију куге, давала је спас од болести. У утврђењу је функционисало парно грејање, лифт за подизање коња у лабораторију и пећ за кремацију коњских лешева. Вештачко острво, одвојено од копна, имало је само једну везу са спољним светом – мали пароброд, који је носио недвосмислени назив „Микроб“.

Кронштатска утврђења

Кронштатска утврђења, којих је до почетка 20. века било већ 21, заслужују посебну пажњу.

Док је до утврђења „Император Александар I“ тешко стићи и пут води само преко воде, до утврђења „Велики кнез Константин“ данас се стиже без проблема, јер се оно налази на самом острву. Ово утврђење се веома брзо развија, захваљујући великој посећености туриста. Данас је то јахтинг клуб, али и културни центар, који чува старе барутне магацине, батерије и касарне. Са висине утврђења пружа се величанствен поглед на залив. Одатле се виде тајанствено „Кужно утврђење“ и утврђење „Павел I“, а у даљини Поморска црква, једна од главних знаменитости Кронштата. Током своје активне службе ово утврђење је коришћено као полигон за тестирање наоружања, при чему су на „Константину“ испитивани искључиво нови модели артиљеријског оруђа.

Утврђење „Император Павел I“, које се назива и „Рисбанк“ по посебном дрвеном утврђењу које се некада налазило на његовом месту, некада је било највеће и најимпозантније. Касније је, као и многа друга, коришћено за складиштење бродских мина и торпеда.

За суседно утврђење „Ино“, чији сам назив значи „лоше место“, везан је велики број легенди. Оно је изграђено како би штитило улаз у Фински залив. Покривено одоздо и са стране дебелим слојем бетона, од непријатељске паљбе је штитило топове, хаубице и друго оруђе. Испод утврђења је живео огромни подземни град са касарнама, железницом и дизалицом. Према једној од легенди, у пролеће 1918. овамо је стигао воз са хиљадама сандука пуних златних полуга, дијаманата и драгоцености, које је Немачка наменила бољшевицима. Заузврат Русија је требало да се повуче из Првог светског рата. Међутим, договор је пропао и совјетски војници су утврђење дигли у ваздух, а злато је остало да лежи под рушевинама и под слојем од три метра бетона. Касније се на овом месту налазио затворени полигон за испитивање деловања посебно опасне радијације, али данас радиометар не показује да у овом рејону постоји било каква опасност од зрачења. Бетонски град је сачуван и уз одговарајућу опрему могуће је посетити и подземне галерије утврђења.

Знаменитости

Како доћи

До Кронштата можете стићи колима или линијским таксијем из Санкт Петербурга (од станице метроа „Црна речица“ вози број 405). Са југа на острво Котлин пут пролази кроз град Ломоносов. У том случају можете проћи кроз новоизграђени тунел испод Финског залива. Ако желите у град да дођете са севера, онда ћете проћи кроз насеље Лисиј Нос или град Сестрорецк. Маршрута из оба правца води преко бране и део је санктпетербуршког кружног пута КАД.

Најпријатнији је организовани групни обилазак града, посебно ако екскурзија укључује вожњу бродом око кронштатских утврђења. Аутобуси и благајне туристичких агенција налазе се код станице метроа „Гостини двор“.

У центру града на Јакорном тргу се уздиже Поморска црква светог Николаја Чудотворца, што је одговор Кронштата на цркву Свете Софије у Истамбулу. Величанствена грађевина је висока 71 метар, њен крст на куполи је служио морепловцима као оријентир и био видљив са удаљености од 30 миља. За изградњу храма сваки морнар је приложио четвртину своје плате. Огромни округли прозори подсећају на бродске, на поду су у камену приказани становници мора, а купола је осликана као небески свод.

У Кронштату од 1777. постоји служба за мерење нивоа мора. Нулти ниво Кронштатског висинометра је референтна тачка за мерење дубине и висине, као и за мерење орбита свемирских летелица, на територији бившег СССР-а. Управо овај висинометар, који се налази на потпорном стубу Сињег моста, је референца за сва мерења дубине и висине на територији Русије.

Кронштат је препун паркова. Већина њих је подигнута захваљујући адмиралу Белинсхаузену, првом човеку који је видео Антарктик, који је лично садио дрвеће, наручујући најбоље саднице из целе земље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“