Јенисејск, сибирски барок у камену и дрвету

Јенисејск, један од најстаријих градова у Сибиру, 2019. ће обележити 400-годишњицу оснивања. Овај град се одавно сматра туристичким средиштем Сибира, јер је готово у потпуности сачувао аутентичан изглед сибирског града из 18. и 19. века: некадашње војно утврђење данас је градић у коме скоро да нема савремене архитектуре.

Четрнаест призора из Јенисејска. Фотографије: Ана Груздева.

Јенисејск је 1619. основао одред козака из Тобољска као мало дрвено војно утврђење на граници царства. Руси су у то време иза Урала трасирали нове речне путеве у неосвојене земље, тражили су места богата самуровином и од локалног становништва убирали порез („јасак“). Једном речју, освајали су Сибир. Јенисејск, који је у почетку био мала дрвена тврђава са кулама-пушкарницама на угловима, већ у 17. веку постао је полазна тачка за освајање територија Источног Сибира и Забајкалја до обала Тихог океана.

Данас је Јенисејск јединствен по томе што је готово у потпуности сачувао аутентичан изглед сибирског града из 18. и 19. века. Некадашње дрвено, а затим камено војно утврђење данас је град у коме скоро да нема савремене архитектуре. На совјетско време у Јенисејску подсећају само називи улица: Диктатура пролетаријата, Кировљева, Радничко-сељачка, Партизанска, а ту је и споменик у центру града који приказује Лењина са качкетом. Мора се признати да овај стари дрвени град са чврсто саграђеним избама (традиционалне руске дрвене куће), резбареним прозорским оквирима и црквама од белог камена у себи још има доста провинцијалног: поред градске општине, као и пре двеста година, пасу краве, а у центру града пролазници често морају обилазити баре или прелазити преко постављених дасака. Томе се још 1913. подсмевао норвешки поларни истраживач Фритјоф Нансен који је у то време боравио у Јенисејској губернији.

Древно и старо

Јенисејск је мали град. Ако у градском музеју или у такозваној „Фотоизби“ купите мапу града, можете га неколико пута обићи за само један дан. У Лењиновој улици, у Улици Петровског и у Сокаку Диктатуре пролетаријата до данас су сачуване јавне и приватне камене грађевине с краја 18. и почетка 19. века у стилу руског провинцијалног класицизма. У Јенисејску се могу видети и камена здања с краја 19. и почетка 20. века која су, по речима историчара и проучаваоца живота у сибирским градовима Јурија Гончарова, саграђена у стилу сибирског барока. Зато је Јенисејск почетком 19. века с правом сматран једним од најлепших градова у Сибиру.

Најпосећенија и најпопуларнија у граду је Лењинова улица у којој је скоро свака кућа архитектонски и културни споменик (Јенисејск се налази на списку градова-споменика Русије). Привлачни шарм древног Јенисејска помало нарушавају оштећене фасаде лепе куће Дементјева из прве половине 19. века и старе зграде штампарије саграђене од цигле у стилу касног еклектицизма или грађевинске скеле које заклањају Богојављенску саборну цркву.

Иако су историјски и архитектонски вредне грађевине помало запуштене, Јенисејск још увек плени посетиоце својим древним споменицима. У Кировљевој улици може се видети врло леп дрвени амбар трговца Грјазнова саграђен крајем 19. века, који представља редак пример сачуваног објекта са трговачког имања. На интересантне грађевине можете наићи и ако једноставно прошетате некалдрмисаним градским улицама са кућама за становање. У њима су сачуване и једноспратне дрвене куће с краја 19. и почетка 20. века, и приземне јенисејске избе изрезбарене чипкастим мотивима које као да су урасле у земљу под тежином времена.

Како доћи

До некадашњег војног утврђења најједноставније је стићи из Краснојарска, удаљеног 347 километара од Јенисејска. Са краснојарске аутобуске станице аутобуси до Јенисејска саобраћају четири пута дневно. У путу ћете провести 6 до 7 сати, а карта кошта 620 рубаља. До старог сибирског града аутомобилом можете стићи аутопутем Р409 („Јенисејски тракт“), који се завршава у Јенисејску.

Од јуна до септембра у Јенисејск можете допутовати и путничким бродовима. То је најромантичнији начин да стигнете до овог града-споменика под отвореним небом. Путовање бродом ће вам заувек остати у сећању. У пловном периоду све информације о пловидби по Јенисеју могу се пронаћи на сајту компаније „ПассажирРечТранс“.

У првој половини 19. века Јенисејск престаје да буде важан трговачко-економски центар и постепено замире. Административни центар губерније постаје град Краснојарск који се налазио на највећем караванском путу од Москве до Сибира и границе са Монголијом и Кином. Јенисејск за људе тог времена ипак постаје својеврсни духовни центар Сибира што је и данас: у Јенисејск сваке године долазе десетине ходочасника. Када је време ведро и сунчано овај градић са ниским грађевинама заиста би се могао упоредити са златоглавом Москвом.

Комплекс Спасо-Преображенског мушког манастира ограђен је барокном таласастом оградом која га чини видљивим из скоро свих делова града. Главна грађевина манастирског комплекса је Спаска саборна црква саграђена од цигле и украшена богатим каменим шарама. Успенска црква је грађена у стилу сибирског барока. Споља је мање раскошна од старијих храмова у Јенисејску, али је унутрашњост цркве украшена разнобојним подним мозаиком. У њој су до данас сачуване пећи „холанђанке“ које већ више од сто година загревају унутрашњост цркве. Са звоника Успенске и Спаске саборне цркве пружа се диван поглед на панораму Јенисејска и реку Јенисеј. Можете окушати срећу и замолити свештенике за дозволу да разгледате град са висине.

Једна од најлепших грађевина је Тројицка црква са оригиналним фасадним украсима. Црква је грађена од 1772. до 1776. Налази се у Перенсоновој улици, заклоњена савременијим градским здањима.

Чувар времена

У Јенисејску обавезно треба посетити и музеје јер су веома специфични. У Лењиновој улици, поред мале градске пијаце на којој се продају кинеске патике и и трикои, налази се лепа и добро очувана кућа трговца Захарова из 1898. у којој је данас смештен Јенисејски градски музеј. Ту за 100 рубаља можете договорити једносатно туристичко разгледање града, а за само 50 рубаља, колико кошта улазница, можете видети празничну ношњу Тунгуса, предмете из свакодневног живота и занатске производе Кета и јенисејских Остјака (староседелачки народи Сибира), добро очишћене самоваре и ретке ковачке предмете, совјетске сувенире и иконе.

Где одсести

Хотел „Јенисејски“ налази се у Улици Худзинског 6 и располаже собама са различитим бројем лежајева. Најповољније је изнајмити четворокреветну собу (у којој могу одсести и две особе). У том случају пансион кошта 900 рубаља по особи. Доручак у хотелу кошта 100, а вечера 200 рубаља. „Комфор“ у Лењиновој улици 88 пронаћи ћете ако изнајмите собу у приватном смештају. Собе су удобне и комфорне. Апартман за двоје са кухињом, купатилом и телевизором кошта 1200 рубаља дневно.

У здравствено-рехабилитационом центру са смешним именом „Прасковја“ [архаично женско име] у улици Бабушкина 1 може се изнајмити соба по цени од 400 до 1300 рубаља за дан. Ако се уморите од шетње по Јенисејску, можете свратити на масажу, у фитосауну, или се рекреирати у некој од спортских сала.

На раскрсници Лењинове и Литкинове улице налази се на први поглед неугледна кућа на којој само ручно склепана табла са натписом „Фотоизба: ради 7 (седам) дана у недељи“ указује да се у њој налази музеј. Када уђете кроз дрвена врата учиниће вам се да нисте у музеју пуном старина, већ у некој гостопримљивој сељачкој кући.

Сви у Јенисејску знају фотографа аматера и и колекционара старинских предмета Петра Дроздова. Он је још 1997. купио дрвену избу из 1887. и у њој отворио кућу-музеј.

На средини избе је бела руска пећ која се и данас ложи (ако је додирнете — топла је), а ту је и дрвена изрезбарена фотеља, на зидовима су старе фотографије, слике и мапе Јенисејска, на сточићу стоји велико огледало, стари грамофон, метална кутијица од бомбона монпансје…, а изнад њега виси старински сат.

У „Фотоизби“ се чувају предмети који сведоче о свакодневном животу и култури у Јенисејску. Упркос својој старости они још увек живе. Изложени у домаћој атмосфери, без стакла и полица, сви ти предмети неприметно повезују историју и савременост. У дворишту овог јединственог музеја сачувано је комплетно старо руско домаћинство: ту је парно купатило („бања“) које се може загрејати, коњушница, старе таљиге, шупа и ковачница. Ова кућа-музеј заиста живи, и зато је туристи и многи становници Јенисејска сматрају најзначајнијом савременом знаменитошћу града.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“