Листвјанка, тачка Бајкала

Фото-галерија: Делови леденог брега на површини Бајкалског језера

Мало насеље градског типа налази се седамдесет километара од града Иркутска. Окружено је шумским масивима и планинским врховима покривеним маглом. Појас земље прошаран разнобојним кућама пружа се пет километара дуж обале. Због ариша који у великом броју расте у овим крајевима насеље је добило име Лиственично („_serbianBeginIgnore_лиственница_serbianEndIgnore_“ на руском значи ариш), а овдашњи становници га називају Листвјанка.

Ово место је немогуће мимоићи или га помешати са неким другим. Листвјанка је крајња тачка најкраћег пута од федералног значаја у Русији – Бајкалског друма. Стари пут посут шљунком у рекордном року је асфалтиран 1960-их, када се совјетско руководство припремало за посету америчког председника Ајзенхауера. До сусрета на Бајкалу на крају није дошло, али је појавом асфалтираног пута забачено насеље постало магнет за туристе у области око Бајкала.

Имаги-нација: Ољхон, бајкалско острво са благом

Значајну улогу је одиграо и географски положај насеља. Листвјанка се, наиме, налази близу Иркутска. Осим тога, до изворишта Ангаре, једине реке која истиче из Бајкалског језера, потребно је само сат времена хода. А велики број бродова привлачи још већи број туриста, који желе да посете најразличитија места на Бајкалу. И зими и лети Листвјанку посећују научници из различитих земаља како би проучавали ово легендарно језеро.

Па ипак, без обзира на све предности овог скривеног угла Сибира, у туристичким водичима стоји да Бајкалско језеро треба упознати у насељу Лиственично „само у крајњем случају, ако не постоји могућност да барем возом обиђете Бајкал“. То није сасвим тачно. Истина је да се највеличанственији поглед на огромно језеро пружа кроз прозор воза који путује око Бајкала или са острва Ољхон. Међутим, Листвјанка је место на којем можете уживати у лепотама Бајкалског језера, а при томе упознати и његову историју и пробати рибу из језера.

Бајкалско пристаниште

Листвјанка се први пут спомиње у записима путника из друге половине 18. века. Ови предели су били тешко приступачни. Зато су се само козаци и бегунци од закона усудили да их освајају.

Крајем 18. века најважније предузеће у насељу Листвјанка било је бродоградилиште. У њему су склопљени ледоломци „Бајкал“ и „Ангара“, произведени у Енглеској. Насеље је брзо расло и ускоро је за Листвјанку, кроз коју је водио главни пут трговине Русије са Истоком, наступило златно доба. Тако је ово насеље постало најважнија бајкалска лука, а истовремено и важан административни центар на мапи Руске Империје.

„Таљци“

Посетиоци Листвјанке обавезно треба да обиђу архитектонско-етнографски комплекс „Таљци“, 47 километара од Бајкалског друма. Још од 1980. „Таљци“ спадају међу пет највећих музеја на отвореном у Русији. Ту можете сатима да обилазите споменике историје, архитектуре и етнографије различитих народа из периода 17-20. века.

Цар-риба

Живот се у центру Листвјанке буди током викенда. Овде-онде паркирана возила онемогућавају да се колима прође главном улицом, која је залазећи у унутрашњост места сваким кораком све ужа. Пре изградње иркутске хидроелектране куће су дуж обале подизане са обе стране улице, и то тако близу језера да су капи разиграних таласа улетале кроз прозоре. Међутим, крајем 1950-их у главној улици је остао само један низ кућа, при чему су многе куће премештене и на тај начин спасене од воде. Провлачећи се између возила, туристи одлазе на минијатурну плажу. Међутим, пре тога се обавезно снабдеју бајкалском рибом.

Кроз насеље одјекује весели жамор са пијаце. То старице за дрвеним тезгама пролазницима нуде своју „најукуснију рибу“. У Листвјанку је стигло ново доба, доба трговине и изнајмљивања. Овдашњи житељи смишљају оригиналне рецепте за припремање различитих врста рибе: „омуља“ (Coregonus autumnalis), липљена, „сига“ (Coregonus) и „голомјанке“ (Comephorus). Овде људи знају како да привуку гладног путника који се наслушао прича о невероватном укусу царске рибе.

У Бајкалском музеју у самом насељу Листвјанка можете сазнати све што вас занима о најдубљем језеру на планети. Ово је једини музеј у Русији посвећен једном језеру. Основан је 1993. у оквиру Лимнолошког института са циљем проучавања и чувања података о Бајкалу. Од водича у музеју можете сазнати како је језеро настало, по чему је јединствено на свету и какав живи свет настањује његове дубине. У музеју такође можете посматрати живот риба и бајкалских фока у акваријуму, а кроз микроскоп погледати најједноставније језерске организме. Посетиоци такође могу виртуелно да се спусте хиљаду метара у дубину и да учествују у интерактивном путовању по дну језера.

Листвјанка на посетиоце оставља различит утисак. Овдашње тезге са сувенирима, мали кафеи, продавнице и сенице на обали чине да се човек овде не осећа заборављен као у неком старом забаченом селу. Лети се туристима нуде туре дневног роњења, а зими је отворен скијашки центар „Истленд“, где се можете скијати, возити сноуборд или се спуштати низ падине на сноутјубу. У „Истленду“ постоје четири стазе различите тежине и просечне дужине од 1200 метара. Ту можете посетити и сауну, пробати руске палачинке и посматрати Бајкалско језеро са видиковца. Када се на језеру образује лед, овдашњи становници организују вожње псећим запрегама и саоницама, а у фебруару се отвара парк зимских чаролија и одржава такмичење у прављењу скулптура од леда. Овде домаћини стварно умеју да дочекају госте, знају шта да им покажу, које легенде да им испричају и чиме да их почасте.

Руски текст на порталу siburbia.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.