Књижевна светилишта Москве

Једна од највећих атракција Москве је могућност да се прошетате стазама највећих светских писаца: Толстоја и Чехова, Пушкина и Пастернака. У центру града налазе се бројни музеји и споменици књижевности, али можете и да кренете на путовања ван града како бисте доживели слике руске земље и имања која су инспирисала нека од највећих дела светске литературе. Љубитељи књижевности сигурно добро познају неке од њих, док су друга „уточишта књига“ прави скривени драгуљи, непознати чак и старим Московљанима.

Пикник са песницима

Середњиково

Графикон: Середњиково, имање Љермонтова

Песник Михаил Љермонтов, познат по бајроновским причама о Кавказу, често је као младић током 1830-их проводио лета на овом имању из 19. века северно од Москве, које је некада припадало његовој баки. Колонаде овог неокласичног здања повезују његова четири крила, од којих свако има посебан белведере пројектован тако да гледа на парк. После Октобарске револуције у овим просторијама се налазио санаторијум за оболеле од туберкулозе, назван „Мцири“ по једној Љермонтовљевој поеми. Центар „Љермонтов“ је 1992. закупио земљиште на 50 година и извршио рестаурацију ентеријера. 

Шума која окружује кућу сама по себи је сјајна дестинација, са својим језером, чајџиницом, школом јахања, природним извором, каменим мостовима и дрворедима липе и ариша. Посетиоци могу да крену возом са Лењинградске станице ка Фирсановки, а потом да наставе аутобусом број 40. На интернет-страници имања могу се пронаћи сви занимљиви детаљи. Када се планира обилазак главне зграде треба позвати +7 (925) 0106240. Туре су на руском језику.

Захарово

Песник Александар Пушкин такође је током детињства бројна лета проводио у околини Москве са својом баком. Марија Ханибал била је унука афричког роба (кога је Петру Великом поклонио Србин Сава Рагузински), и њена реконструисана кућа данас је музеј где се сваке године у првој недељи јуна одржава Пушкинов фестивал. Скулптура Пушкина и његове баке налази се на омиљеном песниковом месту – наиме, Пушкин је још као дечак изјавио да жели да на том месту буде сахрањен. Друга скулптура песника, рађена у бронзи, гледа на језеро. Вожња возом са Белоруске станице у Москви до Захарова траје око један сат.

Шахматово

Посета дрвеној кући у којој је живео песник Александар Блок, окруженој цветним ливадама, такође је прави ужитак. Блоков деда звао ју је „делић раја недалеко од Москве“. У оближњем сеоцету Тарканову налази се споменик песнику и његовој супрузи недалеко од трошне цркве у којој су се венчали, као и мали музеј. На главном поседу, до кога се стиже стазом дугом око километар и по, налази се верна реконструкција шармантне Блокове куће, окружене шумовитим баштама које се спуштају ка рибњаку.

Чај са Толстојем, Чеховом или Пастернаком

Јасна Пољана

Графикон: Музеј-имање Лава Толстоја „Јасна Пољана“

Сеоско имање Лава Толстоја, недалеко од Туле, на око три сата вожње јужно од Москве, вероватно је најпопуларније место које посећују љубитељи књижевности. Аутор романа „Рат и мир“ родио се у Јасној Пољани, где је провео и већи део свог 82-годишњег живота. На имању је и сахрањен, испод травнате хумке. Кнез Сергеј Волконски, отац Толстојеве мајке, купио је земљу 1736. и на врху брда изградио племићку кућу. Атмосфера унутар куће Тојстоја, са верандом наткривеном виновом лозом, пуна је успомена на пишчев живот.

У походе Толстојевом духу у Јасној Пољани
Јасна Пољана је имање на коме је Толстој провео већи део свог живота.

Портрети, књиге и одећа ове куће-музеја стварају јединствену илузију – као да је писац изненада решио да оде у шетњу и да се свакога часа може вратити на чај. Последња соба коју ћете видети на овој тури је библиотека на доњем спрату, у којој је Толстој писао роман „Ана Карењина“. На интернет-страници музеја могу се пронаћи додатне информације и радно време. Насупрот улазне капије налази се дрвени кафе где можете попити шољу чаја или појести чинију домаће чорбе.

Мелихово

Сеоско имање Антона Чехова, јужно од Москве, сваке године је у мају домаћин међународног позоришног фестивала „Мелиховско пролеће“. Тада су баште пуне јоргована и цвета трешње. Познати драмски писац је написао „Галеба“, „Ујка Вању“ и многе кратке приче управо док је живео у овој дрвеној кући од 1892. до 1899, пре него што га је све лошије здравствено стање (боловао је од туберкулозе) приморало да се одсели у топлије крајеве - на Јалту.

Возови ка граду Чехову саобраћају редовно од Курске станице, а вожња траје око сат и по. Одатле ће вас аутобус број 25 или такси повести до малог села Мелихово. У музеју не постоји кафе, стога је потребно да из града понесете храну и пиће.

Переделкино

Село у којем је Борис Пастернак написао роман „Доктор Живаго“ налази се на свега пола сата вожње од Кијевске станице, према западу. Песма „У раним возовима“ из истоимене збирке настале 1943. описује ово путовање електричним возом од Москве, борове са „дахом лимуна и тамјана“ и ђурђевак, чији се нежни бели цветови и данас могу видети у шумама око пишчевог села Переделкина. Пастернакова сеоска кућа, боје дрвета са белим детаљима и белим прозорским окнима, има аскетску унутрашњост. У готово празним собама, спаваћој и радној, налазе се његове чизме, капут и шешир. У стакленој башти стоје пишчев самовар и шољице, а одатле се пружа поглед на запуштени воћњак. Меморијална кућа-музеј највољенијег руског дечјег писца Корнеја Чуковског, са „чудесним дрветом“ прекривеним ципелама, налази се одмах иза угла и такође је вреди посетити.

Инспиративна предграђа и гробља

Тројице-Ликово

Александар Солжењицин, чија је књига о животу у Стаљиновим гулазима позната широм света, сахрањен је на живописном Донском гробљу. Поштоваоци овог ствараоца могу посетити и село где је усамљени писац, који је умро 2008. године, одлучио да проведе последње године свога живота. Тројицеликовски воћњаци, „даче“ (традиционалне руске викендице) и цркве златних купола налик су на острво на коме је сачуван део старе Русије, смештено међу облакодерима модерне Москве. Село се налази на узвисини на обали, с друге стране реке Москве у односу на острво Серебрјани Бор („шума сребрног бора“). Најближа метро станица је Строгино.

Новодевичје гробље

Најлепше од свега, налази се на крају овог пута – светски познат Новодевичји манастир, са својим чувеним гробљем. Кроз надсвођен пролаз улази се у старији део манастира, где се налази Гогољева биста и Булгаковљев надгробни камен. У близини се налазе и гробови глумаца и директора Московског уметничког театра, обележени стилизованим логотипом галеба, као и Чеховљева елегантна надгробна плоча са луком, у сецесионистичком стилу, прекривена јесењим лишћем или снегом који пада.

Росијскаја газета. Сва права задржана.