Мочварни фудбал: „Петербуршка језера“ одбранила титулу светског првака

Финци га називају suopotkupallo, или мочварни фудбал. Играчи много трче, бацају се, гурају по каљузи, док покушавају да убаце лопту у противнички гол. Овај спорт је првобитно осмишљен као саставни део обуке финских војника, а имао је за циљ да допринесе повећању њихове физичке спреме.

Терен представља каљугу димензија 30 са 60 метара, а сваки тим наступа са по 6 играча, укључујући и голмана. Полувреме траје само 12 минута, не 45 као у правом фудбалу. Ипак, на крају утакмице мочварног фудбала видећете групу исцрпљених мушкараца и жена, уваљаних у блато од главе до пете.

Постоји више од 10 клубова који у Русији играју suopotkupallo. Такмиче се у Купу Русије, који се једном годишње игра у близини Санкт Петербурга. Победници стичу право наступа на Светском првенству у Финској, или другим турнирима, попут рецимо Светског купа у Шкотској.

Играчи мочварног фудбала често тренирају на плажама, јер мокар песак представља солидну симулацију блата. Без обзира да ли сте рекреативац, или се активније бавите овим спортом, сви делови ваше опреме на крају утакмице, или тренинга биће натопљени блатом.

Током такмичења играчима је дозвољено да носе само један пар патика. Ма колико патике биле уроњене у блато, ма колико биле тешке и успоравале кретање, морају се носити са осмехом, јер заглибити се у мочвари никада није пријатно.

Још једна ствар: играчи се некада и четвороношке као звери боре за допунску стабилност и покретљивост. Нема срамоте уколико се током игре испољи неки животињски инстинкт, у суштини то се у потпуности и очекује од играча мочварног фудбала, који на крају меча изгледа као право чудовиште из блата.

Ако је неко фаулиран (и овде постоје фаулови), неће бити извештачених гримаса на лицу као код Кристијана Роналда. Мочварни фудбал није за размажене.

Ако и даље имате дилему да ли мочварни фудбал може бити опасан, обратите пажњу на догађај из 2007. На међународној утакмици између финског Хелсинкија и руског YIT Lentek-а у терен је ударио гром, али на срећу није било страдалих.

Играчи мочварног фудбала слажу се да је ово веома тежак и физички захтеван спорт, погледајте само фотографије. Свака екипа има од 10 до 15 резервних играча, а пошто је број измена током меча неограничен, обично сви они добијају прилику да заиграју.

Руски тимови освојили су три последња светска првенства. „Knauf Gips Kolpino“ из Санкт Петербурга тријумфовао је 2015, а годину дана касније славила је комшијска екипа „Петербуршка језера”. На турниру који се минулог викенда одиграо у финском месту Уокхала, „Петербуршка језера'' су победом од 1:0 над својим финским ривалима, одбранила титулу светског првака. Ово је била седма титула за руске тимове на светским првенствима у мочварном фудбалу, која се играју од 1998. године.

Мочварни фудбал је у потпуности аматерски спорт и професионални фудбалери не постоје. Немамо информацију колики су им месечни издаци на вешерај, мада да будемо искрени то није далеко од недељне зараде Гарета Бејла у Реал Мадриду. Заиста, много тога је потребно опрати након сваког тренинга, или утакмице.

FIFA и UEFA потпуно игноришу постојање мочварног фудбала. Функционисање тимова и одржавање турнира увек зависи од спонзора. Упркос томе, данас широм света постоји више од 300 клубова мочварног фудбала.

Уколико желите да се укључите у овај спорт, постоје веб-сајтови који пружају информацију где у вашој земљи можете пронаћи клуб мочварног фудбала.