Злокобни милдронат: Како се „упецала“ Шарапова?

Reuters
Шта се зна о супстанци под називом мелдонијум, која може постати узрок дисквалификације најбогатије спортисткиње на свету?

У сензационалној изјави о позитивном допинг тесту на турниру Australian Open Марија Шарапова је поменула препарат милдронат, чија је основна активна супстанца мелдонијум. Управо ту супстанцу је светска антидопинг агенција WADA ставила на листу забрањених препарата за спортисте од 1. јануара 2016. године, а управо њу је руска спортисткиња користила током протеклих 10 година.

У понедељак је мелдонијум био узрок позитивног допинг теста и друге руске спортисткиње – уметничке клизачице Јекатерине Боброве. Она ће сада заједно са својим партнером у дуету Дмитријем Соловјовом пропустити светско првенство које ће се одржати од 28. марта до 3. априла у Бостону (САД). А у фебруару је мелдонијум откривен и код бициклисте руског тима „Катјуша“ Едуарда Ворганова.

Министар спорта Русије Виталиј Мутко пожурио је да изјави да је мелдонијум „безначајан“ и „ништа не даје“.

WADA је, међутим, уврстила ову супстанцу у категорију S4, тј. међу хормоне и модулаторе метаболизма. Максимална дисквалификација за његову примену је 4 године.

Препарат за срце и крвне судове са моћним споредним дејством

Мелдонијум, који ће сада „покосити“ руске спортисте, створен је средином 1970-их у СССР-у, на Институту за органску синтезу Академије наука Летонске ССР. У медицини је почео да се примењује од 1984. године. Од тада је постао практично обавезан за све професионалне спортисте Совјетског Савеза.

Извор: АРИзвор: АР

Првобитно је мелдонијум замишљен као препарат за лечење болести срца и крвних судова. Његово основно дејство везано је за успоравање ширења зоне одумрлих ћелија за време повреде миокарда. Он такође побољшава циркулацију крви у жаришту исхемије и смањује учесталост напада стенокардије.

Међу спортистима је, међутим, постао популаран из другог разлога. Наиме, мелоднијум поред свега осталог појачава метаболизам унутар ћелија и доприноси стицању веће издржљивости организма приликом великог физичког оптерећења за време тренинга, као и приликом изузетних нервно-психичких оптерећења за време такмичења. Управо из тог разлога је WADA ставила мелдонијум на листу допинг средстава.

Допинг или јефтина аутосугестија?

Истина, савремени лекари сумњају у ефикасност мелдонијума. „Он је често примењиван, нарочито у појединачним спортовима, мада, додуше, периодично и у екипним. Тешко је оценити његову ефикасност, јер је он ретко узиман изоловано од других средстава. Ефекат који он теоретски може имати лако се постиже нормалним сном и правилном исхраном“, каже лекар руске фудбалске репрезентације Едуард Безуглов.

Руски спортисти су радо користили мелдонијум током деведесетих јер је био јефтин. Њима је он у то време можда био и једини доступни препарат. „Користили смо га у најтежим микроциклусима. Ја сам осећала ефекат. Заиста је било лакше подносити оптерећење, била сам издржљивија“, прича руска пливачица Галина Шиповалова у интервјуу за портал championat.com.

Недопустива немарност

Марија Шарапова је изјавила да због своје непажње није прекинула са коришћењем забрањеног препарата – није обратила пажњу на писмо са обновљеним списком антидопинг правила. Стручњаци су изненађени таквим немарним односом према антидопинг контроли. На пример, руководилац медицинске службе фудбалског клуба „Спартак Москва“ Михаил Вартапетов саветује свима да буду одговорнији када је реч о информацијама које пристижу од агенције WADA. „Како то да смо ми у клубу још јесенас знали да ће милдронат бити забрањен? Нисмо ми ваљда паметнији од осталих? Не, него ми пратимо вести од агенције WADA“, написао је спортски лекар на својој страници на Твитеру.

Прилично оштру оцену ове ситуације дао је и некадашњи најбољи тенисер света, победник Ролан Гароса 1996, а сада потпредседник Руске тениске федерације Јевгениј Кафељников. „То је ударац пре свега за Шарапову. То је жиг човека који помоћу додатних препарата хоће да буде испред свога ривала. Кад је већ то хтела, нека сада сама види шта ће даље“, цитира Кафељникова „Р-Спорт“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“