Павел Кулижников. Извор: Григориј Сисојев / РИА „Новости“.
Руски такмичари у зимским дисциплинама су у сезони која је уследила после Олимпијских игара у Сочију постигли неколико изузетних резултата. Ради се, између осталог, и о дисциплинама у којим Русија одавно није имала значајније успехе.
1. Алпско скијање. Слалом. Александар Хорошилов. 31 година. Победа у етапи такмичења за Светски куп (Шладминг, Аустрија, 27. 1. 2015). Руски скијаши никада раније се нису попели на победничко постоље на Светском купу. Последњи пут слични успеси постигнути су у периоду 1978-81.
2. Брзо клизање. Спринт. Павел Кулижников. 20 година. Светски шампион на 500 m (Херенвен, Холандија, 15. 2. 2015). Светски шампион у спринтерском вишебоју (Астана, Казахстан, 1. 3. 2015). 13 пута на победничком постољу (10 победа – најбољи резултат у историји ове дисциплине!) у такмичењима Светског купа 2014/15. – на 500 m и 1000 m. Последњи велики успех Руси су у спринту постигли 2006. Тада је Дмитриј Дорофејев (садашњи тренер Павла Кулижникова) освојио сребро на Олимпијади у Торину у дисциплини спринт на 500 m.
3. Санкање. Семјон Павличенко. 23 године. Светски шампион у санкању (Сигулда, Летонија, 15. 2. 2015). Руски спортисти никада раније нису освојили злато на светском првенству у овој дисциплини. Једини совјетски шампион био је Сергеј Данилин (1981).
4. Сноуборд. Андреј Собољев. 25 година. Светски шампион у паралелном велеслалому (Крајшберг, Аустрија, 23. 1. 2015). Руски сноубордисти никада раније нису освојили светско првенство. Најбољи резултат у мушкој конкуренцији досада је била бронза Вика Вајлда 2013, руског репрезентативца америчког порекла.
Руски Јусејн Болт
Док у санкању и сноуборду високи пласмани у мушкој конкуренцији последњих година нису били реткост (што потврђују сребро Алберта Демченка и два злата Вика Вајлда на Олимпијади у Сочију), успех у алпском скијању је права сензација. Све до ове сезоне сваки пут када би се Александар Хорошилов пласирао међу првих десет у етапама Светског купа, то се сматрало великим успехом.
Ситуација је знатно другачија са клизачем Кулижниковом. Овај младић је учинио да се о њему говори још 2012, када је освојио злато и сребро на јуниорском првенству света. Истина, готово одмах након тога Павел је суспендован са такмичења на две године. Допинг контрола је показала присуство супстанце метилхексанамин у организму руског спринтера. Павел је издржао те две године. И почев од самог старта Светског купа 2014/15. почео је систематски да „сређује“ противнике. Победу Кулижникова на Светском првенству у фебруару министар спорта Русије Виталиј Мутко је упоредио са тријумфом Јусејна Болта. Павел је на стази заиста изгледао као човек са друге планете.
Рад са резервним такмичарима
Међутим, да ли су само таленат и осећај тренера заслужни за успех у свим овим случајевима? Можда деловање уложених милиона долара у припрему олимпијаца и првих резервних такмичара није престало чим се угасио олимпијски пламен? Руски министар спорта сматра да је управо то у питању. „Постигнути резултати говоре о томе да победа репрезентације Русије на Олимпијади у Сочију није била случајна. Ми настављамо да развијамо систем увођења резервних такмичара у национални тим. А потенцијал нашег резервног тима је веома висок“, изјавио је Мутко, а преноси званичан сајт Министарства спорта РФ.
Стручњаци са којима је разговарала „Руска реч“ сматрају да су победе резултат како рада тренера, тако и добрих потеза управе.
Иван Скобрев, двоструки носилац олимпијских одличја на Олимпијади у Ванкуверу
Не само Павел Кулижников, него цео наш садашњи мушки клизачки тим изгледа веома добро. За то, међутим, нису заслужни само тренери. То је и резултат зналачке државне политике. Због Олимпијаде у Сочију код нас су се појавила одлична клизалишта у Коломни, Крилатском, Чељабинску.
Светлана Журова, олимпијски шампион, двострука првакиња света, посланик Државне думе РФ
Ако говоримо о следећој Олимпијади у Пјонгчангу, нада постоји. Они млади спортисти коју су се за Олимпијаду у Сочију припремали као резервни такмичари до тада ће достићи пуну форму. Постоји још један занимљив моменат, а то је криза. Поред свих негативних последица, постоји и одређен позитиван ефекат: наши најбољи спортисти ће, можда, чешће тренирати у домовини. Барем из финансијских разлога. А то значи да ће уживо моћи да их виде она деца која треба да их замене у будућности. За децу ће то бити велики подстицај.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
