Сочи, годину дана после Олимпијаде

Рок клуб „Троугао“ у Адлеру, јужном предграђу Сочија, недалеко од аеродрома, увек је препун, па се посетиоци осећају попут сардина у конзерви. У јануару је у приморском Сочију пао први снег после четири године, а почетак овог месеца обележила је „продужена“ прослава Нове године, карактеристична за Русију.

На повећање броја туриста истовремено утиче више фактора: слабљење рубље, позив председника Путина да грађани Русије одмор проводе у својој земљи и нови објекти за зимске спортове у Сочију. Маса људи свакодневно хрли на ски-стазе, укупне дужине 40 km, тако да је њихов максимални капацитет од 10.500 скијаша скоро увек попуњен.

Пословни људи из Сочија свесни су да имају много разлога за задовољство – макар они који нису претрпели губитак приликом експропријације спроведене ради изградње олимпијских терена. Не тако давно, светски медији најављивали су да ће се по завршетку спортског зимског спектакла Сочи претворити у „град духова“. Сада се може рећи да таква предвиђања нису била тачна.

Међутим, постоји и друга страна медаље. Кластер објеката на обали, где су одржана најважнија дешавања на Зимским олимпијским играма, у данима када нема никаквих дешавања делује сабласно тихо, а неке стамбене зграде нису чак ни завршене.

Дмитриј Богданов, директор санаторијума „Знање“ у Сочију, сматра да град тешко може да задовољи све потребе оволиког броја туриста. „Земљи у целини недостаје више туристичких објеката. Нажалост, због недостатка искуства у управљању овако сложеном туристичком инфраструктуром, постоје проблеми у вези са капацитетом и профитабилношћу“, каже он. „Сећам се да је у време СССР-а овде долазило више од 1,5 милиона туриста годишње. У претходних неколико година број посетилаца износио је свега 50.000 годишње – јасно је да можемо да остваримо много већу посету.“

Улагања (ни)су била непрофитабилна

Чини се да су здања кластера олимпијског стадиона, за која се још током изградње тврдило да ће у будућности бити непрофитабилна, данас углавном празна. Ипак, Андреј Пономаренко, власник центра за стране језике „Г8“ и човек који је интензивно учествовао у међународној промоцији Сочија, сматра да тај утисак вара.

Више о Зимској олимпијади у Сочију 2014

„У леденој дворани 'Бољшој' на свакој утакмици 'Леопарда' (локалног хокејашког тима) буде од 7 до 9 и по хиљада гледалаца. Овде је у септембру одржан и куп 'Првог канала' на коме су учествовале најбоље светске хокејашке репрезентације“, каже он. „У арени 'Шајба' у фебруару ће наступати 'Циркус сунца' (Cirque du Soleil), а у дворани 'Ајсберг' се већ 6 месеци одржавају музичке представе 5 пута недељно.“

Пономаренко закључује: „Центар за брзо клизање сада је постао тениска академија која ради преко целе године, а тамо се одржавају и догађаји попут светског првенства у шаху, економских форума и разних изложби. Занимљиво је да су јесенас сви хотели на обали били попуњени када се одржавала Велика награда Русије у шампионату „Формуле 1“, што није био случај у време Олимпијаде.“

Међународни бренд

Највећи проблем на Красној Пољани ове зиме је превелики бриј туриста. Сви хотелски капацитети били су резервисани још пре новогодишњих празника. Власти су биле принуђене да предузму извесне мере да би смањиле број посетилаца на ски-стазама. Цене ски-лифта за шест дана повећане су на 13.500 рубаља, да би коначно употреба била ограничена само на госте хотела. Градски оци су се у децембру обратили грађанима Сочија и околине путем ТВ спота у коме су их замолили да не долазе у планинска одмаралишта да би се избегле гужве.

Богданов каже да је недавни пад вредности рубље у односу на фунту, евро и долар помогао да се број туриста повећа, али верује да то није основа на којој може да се гради будућност. „Неки посетиоци су нас изабрали као место за одмор, јер им је то било финансијски повољно. Зато је веома важно да им пружимо висок ниво услуге како би се поново вратили. Даћемо све од себе да то и урадимо.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.