Борба умних снагатора

На улазу у клуб чека гомила људи. Сви дрхте од хладноће. На узаном простору који су возачи великодушно оставили пешацима тискају се девојке у скупоценим бундама и њихови каваљери, као и добро грађени младићи. Испред улаза стоји реклама. На њој је приказан мушкарац бруталног изгледа у боксерским рукавицама и са шаховском таблом у рукама. Све објашава натпис „првенство света у шахбоксу“. „Баш ме интересује како то изгледа!“, каже коврџава девојка. Она је очигледно упућена у све што се дешава у Москви, али ово је ипак нешто невиђено. „Не могу ни да замислим како је могуће спојити бокс и шах. Све ми се чини да је боксерима мозак потпуно изубијан.“

Шахбокс се појавио пре десет година и још увек се доживљава као егзотичан спорт. Холандски уметник-акциониста Ипе Рубинг одважио се да споји спортске дисциплине које се обично доживљавају као потпуна супротност. Почев од 2003. аматерски шахбоксери регуларно бију један другог по глави, а у паузама покушавају да разбистре исту ту главу и почну да размишљају. И једно и друго се одиграва на рингу. Процедура траје 11 рунди: шест рунди шаха и пет рунди бокса. Свака серија траје три минута. Током читавог сусрета противници се враћају на једну исту партију. Морају брзо да размишљају, јер се игра на сат. У тој врсти шаха рачуна се свака секунда. У случају да се играч дуго двоуми, судијско упозорење му враћа самоувереност.

Шахбокс је привлачан управо због честе промене ситуације. После интензивне боксерске рунде спортисти имају само једну жељу: да дођу до даха. Због тога се понекад фигуре на табли не крећу устаљеном путањом, а тастер на сату се „заглављује“. Али ту је судија који помаже борцима да се не збуне. Прави мајстори се у таквим ситуацијама вероватно нервирају, али се зато сви остали забављају. Што се тиче бораца, за оне који и поред свега сачувају оријентацију у простору с правом се може рећи да су и најјачи и најпаметнији људи на планети.

Ипе Рубинг је својевремено био први шампион света у спортској дисциплини коју је сам лансирао, а сада је то господин са брадом одевен у модерно црно одело са уском краватом. Рубинг непрекидно прича о томе како је Русија права земља за његов пројекат. „Бокс и шах су Русима у крви“, не штеди Ипе комплименте. „Ви имате много шампиона и у шаху и на рингу.“

Али није ствар само у томе што Руси воле да размишљају и да се туку. Шахбоксу су потребни спонзори, као и свакој младој спортској дисциплини. Сада спортисти добијају скромне хонораре: највише три хиљаде долара и плаћене путне трошкове. Турнир у Москви се третира као прелазак шахбокса на професионални ниво. С обзиром да су улазнице за такмичења коштале од 1,5 до 18 хиљада рубаља (545 долара), Рубинг је имао прилично велике шансе да у гледалишту пронађе инвеститора.

Главни руски такмичар у шахбоксу је Николај Сажин, „Сибирјак“ (становник Сибира) тежак 100 kg. Он успешно брани титулу шампиона у супертешкој категорији. Николај иначе ради као агент за продају некретнина. Горостас из Краснојарска заволео је шах још као дете, а боксерску врећу млати од четрнаесте године. Чим је сазнао за хибридни спорт, пријавио се у Међународну федерацију шахбокса са молбом да се размотри његова кандидатура за меч против 37-годишњег Франка Штолта који је у том тренутку био најјачи борац. Сажин је први пут постао шампион у лето 2008.

Николајев противник у Москви је 41-годишњи Ђанлука Сирчи, чији изглед упућује на човека повезаног са италијанском мафијом, али је Ђанлука заправо доктор биолошких наука и врло је мирољубив. Николај после борбе прича како је од самог почетка одлучио да главну битку води за шаховском таблом, јер није осећао спремност да потуче противника у боксерским рундама. Гледаоци су одмах прозрели његову тактику. „Предај се“, вичу Италијану са трибина када Рус повлачи потез. Ђанлука се предаје тек у деветој рунди, после чега се изнад ринга по други пут разлеже песма на речи руског песника Сергеја Јесењина „Опет плачу, бију се и пију“. Сажин је излазио на ринг уз звуке те песме.

Николај и овог пута доказује да један исти човек може имати и снагу и памет. Скоро сви присутни журе да му честитају, тако да његовој девојци не преостаје ништа друго него да се скромно помери у страну и сачека. У том тренутку се чини да људи који су га видели на рингу већ више не могу да замисле бокс и шах као одвојене дисциплине, а када на телевизији угледају Владимира Кличка, вероватно ће се запитати како би он изгледао за шаховском таблом.

Руски текст на порталу „Московске новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.