Штафета за Сочи: 65000 километара за обилазак целе Русије

Графикон: Олимпијска бакља Игара у Сочију 2014.

Данас штафетно ношење олимпијског пламена представља уводни део церемоније отварања летњих и зимских олимпијских игара. Али, без обзира на саму традицију, организатори се сваки пут труде да унесу у тај свечани чин и нешто своје. И Русија по том питању није изузетак: за 123 дана олимпијска бакља ће у рукама 14 хиљада бакљоносаца прећи више од 65 хиљада километара, а да би толико пространство било успешно савладано у неопходним тренуцима биће коришћена и разна превозна средства као што су аутомобили, возови, авиони, али и чувена „руска тројка“ (коњски тропрег) и запреге ирваса. Поређења ради, пред почетак Олимпијаде у Ванкуверу 2010. олимпијски пламен је прешао 45 хиљада километара, а пре Игара у Торину 2006. – 11,3 хиљаде километара.

Све почиње на рушевинама древне Олимпије у Грчкој, где ће бити запаљен пламен за Олимпијске игре 2014, одакле 6. октобра посебним летом треба да буде пребачен у Москву. А већ следећег дана штафета креће на пут кроз Русију који треба да траје четири месеца и да се заврши 7. фебруара 2014. на олимпијском стадиону „Фишт“ у Сочију.

Зимска олимпијада под командом Петра Великог
До почетка Зимске олимпијаде у руском Сочију остало је годину дана и град је сада „највеће градилиште на свету“. Олимпијаду ће отворити глумац у улози Петра Великог, који ће командовати бродовима са јунацима познатих руских бајки.

Путања штафете је осмишљена тако да олимпијски пламен обиђе сва 83 региона Руске Федерације. Најбољи алпинисти ће узнети олимпијску ватру на Елбрус – највишу тачку у Европи и симбол Кавказа, а уз помоћ ронилаца пламен ће бити спуштен и на дно Бајкала – најдубљег језера на планети. Олимпијска бакља исто тако треба да стигне и до Куршске превлаке, незаобилазног одморишта за милионе птица селица, али и до светски познатих споменика старог руског градитељства – дивних дрвених цркава на острву Кижи у Карелији. 

Од врха до подножја Авачинског вулкана на Камчатки пламен ће бити пребачен посредством пет врста транспорта, и на том путу неће заобићи ни Авачински залив – најдубљи природни залив на свету. Олимпијскa штафета треба да стигне и у Јасну Пољану у којој је Толстој написао своја најпознатија дела као што су „Рат и мир“ и „Ана Карењина“. Док ће у Кронштату, граду војничке славе и бази Балтичке флоте, поводом доласка олимпијског пламена бити уприличена живописна поморска парада.

Графикон: Путања олимпијског огња „Сочи-2014“

Током ношења бакље пажња медија и јавности биће усмерена не само на њену путању него и на носиоце бакље који су лице ових олимпијских игара и понос региона преко којих иде траса штафете. „За носиоце штафете ‘Сочи 2014’ одабрани су најзаслужнији међу нама и они имају изузетно важну улогу да, пролазећи огромну путању и предајући бакљу из руке у руку, обједине читаву земљу“, истиче председник Организационог комитета „Сочи 2014“ Дмитриј Чернишенко и додаје: „Управо су бакљоносци они који ће да покрену талас олимпијског узбуђења које ће преовладавати на првим зимским олимпијским играма у историји наше земље.“

Олимпијскa штафета у великој мери одсликава размере самих Олимпијских игара. Њен успех доста зависи од добро усклађеног рада волонтера од којих ће око 30 хиљада пратити олимпијски пламен а 4 хиљаде ће бити на параолимпијској траси. Они треба да помажу носиоцима бакље на местима окупљања и да учествују у припремама церемоније дочека пламена и других свечаности у градовима кроз које он пролази.

Изглед бакље за Олимпијаду у Сочију представља спој традиције и иновативности. Она је израђена по мотивима из руских народних бајки – бакља својим обликом наговештава перо чаробне Жар-птице, док су њене врло савремене линије одраз иновативности и технолошког напретка.

Више о Зимској олимпијади у Сочију 2014.

Посебан смисао имају и саме боје бакље и великог олимпијског горионика које симболишу лед и пламен. Сребрна боја представља ледену површину, а за Русију карактеристична црвена боја – симбол је пламена. На први поглед нешто сасвим неспојиво уклапа се складно једно са другим као топло море и снегом прекривени планински врхови Сочија. Када је у питању технички део, посебна пажња је посвећена конструкцији система горионика и његовој поузданости. Као гориво користи се еколошки чист руски гас – пропан у комбинацији са специјално припремљеним адитивима који треба да пруже спектакуларан пламен јарке црвено-наранџасте боје. Посебан систем у склопу горионика осигурава постојан пламен бакље и током јаког ветра и велике хладноће, и у свим другим условима уобичајеним за руску зиму.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.