Срце на леду и лед на срцу

Руски пар Јелена Иљиних и Никита Кацалапов био је најбољи у сегменту слободан плес. Извор: AP.

Руски пар Јелена Иљиних и Никита Кацалапов био је најбољи у сегменту слободан плес. Извор: AP.

На недавно завршеном Европском првенству у уметничком клизању у Загребу руски спортисти су се радовали многим бриљантним победама и проживљавали спортске и личне драме.

Европскo првенство у уметничком клизању у Загребу обећавало је публици и учесницима велика узбуђења: од наступа фаворита, напетости током надметања, па све до интригантне расподеле медаља.

У завршном делу такмичења било је и доста неочекиваног, али и прилично извесна победа руских спортиста, који су у укупном пласману били први, освојивши две златне, две сребрне и једну бронзану медаљу. Осим неформалне титуле најбоље екипе у Европи, руски клизачи су заслужили посебно признање за спортску храброст и залагање.

Пљушченко је пао, али је устао

Олимпијски шампион, двоструки освајач сребрне медаље на олимпијским играма, троструки светски првак и седмоструки првак Европе Јевгениј Пљушченко свој пад у кратком програму, за време једноставног скока – троструког аксела, назвао је „неопростивом грешком“.

Тренер Алексеј Мишин је то прокоментарисао са хумором: „Па добро, и Јелена Исинбајева понекад не успева да савлада стартну висину“. Међутим, у следећем коментару чувеног тренера било је мало више горчине: „Тешко је борити се истовремено и са ривалима и са боловима“. У том тренутку је постало јасно да због повреде леђа чувени клизач неће моћи да настави даље. Он је са такмичења отишао само два пута у својој каријери. Слова „WD“ стајала су испред његовог имена и на светском првенству у сезони 2004/05.

Јевгениј Пљушченко је свој пад за време троструког аксела назвао „неопростивом грешком“. Извор: Reuters.

Пљушченко ће сада морати на лечење, највероватније у Немачку. Међутим, он је пун оптимизма: „Ја не губим веру. Позабавићу се сада леђима, а од 1. марта почињем да тренирам“, написао је на Твитеру.

Да ли ће Пљушченко успети да се опорави до светског првенства, које треба да се одржи у Канади од 13. до 17. марта? Тренер Алексеј Мишин је на ово питање одговорио прилично неодређено: „Видели сте Јевгенија првих дана на тренинзима – изгледао је добро. Тренутно се налази на опоравку. У марту ћемо већ радити на програму“, рекао је Мишин.

Пљушченко, који се поново вратио на велику спортску сцену због своје четврте олимпијаде, и даље планира да се нађе на леду у Сочију.

Лед на срцу

Награда публике

Целокупан аудиторијум је стојећи аплаудирао клизачу само једанпут. На тај начин су наградили Шпанца Хавијера Фернандеза након извођења слободног програма, њему су још и пре објављивања заслужених оцена и резултата преосталих такмичара додељивали европску титулу. Фернандез је у лику Чарлија Чаплина показао сјајну глумачку способност, док је највећи врхунац у техничком смислу било беспрекорно извођење три четворострука скока у једном програму.

Још један пример потпуне посвећености показао је Максим Трањков. Само дан пре поласка у Загреб од последица срчаног удара преминуо му је отац, који је до последњег тренутка подржавао сина и присуствовао контролним тренинзима пре првенства. Упркос породичној несрећи, Максим је одлучио да учествује на такмичењу. Заједно са својом партнерком Татјаном Волосожар по први пут је у директном надметању спортских парова победио главне ривале – четвороструке светске и европске шампионе Аљону Савченко и Робина Шолковија. Немачким клизачима је руски пар препустио два светска првенства и финале гран-прија сезоне 2011/12, када их је од првог места делило само 18 стотих делова поена. У Загребу су Татјана и Максим иза себе оставили ривале за више од 7 поена. Али снаге и жеље да се радују овој победи није било.

„Овај наступ је за нас био веома напоран“, изјавила је Нина Мозер, руски тренер. Страшно смо уморни. Емотивно и физички. Ово је наше најтеже првенство за све време од када Татјана и Максим клизају заједно. После кратког програма уопште нисмо пред себе постављали било какве циљеве. Најважније је било само да се издржи и изведе програм до краја. Ово злато је тешко у сваком смислу. Није било никакве радости. После завршеног наступа одмах су одлетели на сахрану Максимовог оца, мисли су нам свима негде другде...“

Плес без звезда

Избор судија

Италијанка Каролина Костнер освојила је у Загребу пету по реду златну медаљу. Да би достигла рекорд Ирине Слуцке, клизачице са највише признања у Европи у појединачној категорији, недостају јој још две победе. Иако је заузела „само“ друго место после кратког програма, Каролина је ипак успела да надмаши руске дебитанткиње. Међутим, шеснаестогодишње добитнице медаља Аделина Сотникова и Јелисавета Туктамишева одлично су се показале и скоро да су осетиле укус злата. „Најпре човек улаже и изграђује своје име, а касније му оно све враћа“, филозофски је закључила тренер Сотникове, у прошлости чувена клизачица Јелена Бујанова (Водорезова).

Спортске страсти су кључале на леду чак и у одсуству двоструких европских првака и освајача бронзе на светском првенству, француског плесног пара Натали Пешале и Фабијана Бурзе.

Руски пар Јелена Иљиних и Никита Кацалапов био је најбољи у сегменту слободан плес, по први пут су добили више од сто поена за наступ, али су по укупном збиру поена били иза својих земљака Јекатерине Боброве и Дмитрија Соловјова. Ривале је раздвајало свега 11 стотих делова поена.

„По својој изражајности то није било наше најбоље извођење слободног програма. Чак смо и на тренинзима били бољи. Прилазили су нам са коментарима да им се јежи кожа како све изгледа. То је наш циљ“, истакао је Дмитриј Соловјов.

„Наставићемо да радимо. Бићемо много оштрији“, кратко је прокоментарисала Јелена Иљиних после понижавајућег пораза.

Сви стручњаци су рекли да је ниво руских парова доста порастао. Али да ли ће имати довољно жеље, технике и умешности да освоје медаљу светског првенства? Уосталом, у канадски Лондон неће само доћи боље рангирани Французи, тамо ће бити и за сада недостижни Американци и Канађани који диктирају правила у савременом плесу на леду.

Шеснаестогодишња Јелисавета Туктамишева замало није осетила укус злата. Извор: Attila Kisbenedek / AFP.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“