„Аеросањи“ - спектакуларне борбене санке Совјетског Савеза

Из слободних извора
На позамашном списку возила намењених за борбу против немачких освајача за време Другог светског рата има и неколико модела совјетских санки које изгледају као да су изашле директно из маште илустратора „Звезданих ратова“. Russia Beyond вам представља најпознатије совјетске ратне санке.

„Аеросањи“ су најчешће били двоседи са пропелером, имали су лак оклоп те су у већини случајева били наоружани лаким аутоматским пушкама или топовима. Користили су се на површини залеђених река и језера попут Ладоге или Иљмена, у приобалским подручјима или на смрзнутим водама Финског залива. Упркос привидној лакоћи и спорости (просечна брзина ретко је прелазила 25-30 км/ч) санке су се показале како вредан алат у условима сурове руске зиме и одиграле су важну улогу у борби против Хитлерове офанзиве.

Фотографија из слободних извораФотографија из слободних извора

Овакву врсту возила је први покушао да направи Румун Хенри Коанди, који је 1910. дизајнирао футуристичке санке са погоном на клипни мотор које су, према писању часописа Hemmings, на реци Сена (Париз) достигле брзину од 100 км/ч. Затим су санке благословила два православна попа и купио их је велики кнез Кирил Владимирович. Изум није преживео руску револуцију.

Али оставимо ову необичну епизоду по страни. Борбене санке или „аеросањи“ користила је Црвена армија од 1920. године. Своје ватрено крштење имале су у рату против Финске, а касније су послужиле и у Другом светском рату.

АНТ-IV

АНТ- IV је дизајнирао Андреј Тупољев. Совјетска војска је користила ове санке од 1924. године. Имале су 100 коњских снага и од 1930. су служиле за превоз поште и важних путника између Чебоксарија и Канаша у Чувашији. 1931. године су добиле ваздухопловни мотор совјетске израде М-11 и отад развијале брзину од 28 километара на сат. 1934. су кориштене у спасавању истраживача са ледоломца Чељускин, који је био заробљен међу сантама леда код острва Коључино, а затим потонуо. Касније су кориштене у Зимском рату (1939 -1940) против Финске.

ОСГА-6 / НКЛ-6

Створене су у фабрици Наркомлес у Москви. Овај модел је дизајниран за обављање задатака хитне помоћи, доставу поште и превоза до четири путника. Војна верзија на три скије је укључивала и топ. За ноћне операције је имала и фар. Такођер се користио ваздухопловни мотор М-11 или његова каснија верзија.

Фотографија из слободних извораФотографија из слободних извора

НКЛ-16

Модел НКЛ-16 је разрађен за време Другог светског рата, на бази НКЛ-6. Произведен је у фабрикама ЗиС и ГАЗ. Санке је покретао мотор М-11, а углавном су се користиле за превоз војника.

НКЛ-26

Ове санке су  биле израђене од иверице а јединствени „оклоп“ се састојао од предње плоче дебљине десет милиметара. Санке су биле наоружане аутоматском пушком 7,62 мм. Свака јединица је имала возача и стрелца. Сарађивали су са скијашким батаљонима. НКЛ-26 је могао да повуче до четири скијаша.

Маршал Рокосовски је овако описао улогу ових санки у одбијању немачке противофанзиве 1942. на град Сухиничи (Калушка област):

„Непријатељи су заробљени и престрављени. Мислили су да су санке заправо тенкови и били су изненађени, јер се чинило да тенкови лете над дубоким снегом.“

Извор: ВикипедијаИзвор: Википедија

РФ-8 / 98 ГАЗ

1941. године констуктор М.В. Веселовски је развио мали двосед ГАЗ-98 или РФ-8 који је покретао мотор камиона ГАЗ-М1. Развијао је брзину до 50 км/ч. ГАЗ-98К је опремљен ваздухопловним мотором Швецов М-11.

Извор: ВикипедијаИзвор: Википедија

Извор: ВикипедијаИзвор: Википедија

02СС ЦДБ-50

Овај модел је под бројем №451СС руска влада наручила 11. децембра 1940. године. На њему су радили инжењери Лошински Касаткин, Пономарјов, Зајцев, Макаров и други. То је у основи био тенковски торањ на санкама са пропелером. Већ је у фази пројектовања било јасно да ће снажни 02СС имати озбиљне проблеме са тежином. Због тога је пројекат 1942. године обустављен.

Фотографија из слободних извораФотографија из слободних извора

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“