Топи се лед: Колико је то опасно по Русију?

Према прогнозама научника, отапање пермафроста (трајно смрзнутог тла) и оштећење криосфере већих размера може проузроковати потапање арктичких и сибирских региона Русије у наредних 20 година, а такође појаву нових болести и уништавање инфраструктуре.
glacier
Илустрација: Јевгениј Јепанчинцев/TAСС

Марија Ананичова је глациолог, тј. научник који проучава лед. Објекти њених истраживања су ледници. Они постепено ишчезавају у свим деловима планете, па и на руској територији, где две трећине још увек заузима дугогодишње смрзнуто тло.

Какве последице прете Русији? Увећава се опасност од рушења зграда и уништавања путева, кажу стручњаци Института за глобалну климу и екологију Федералне службе за хидрометеорологију и праћење промена у животној средини (Росгидромет) и Руске академије наука. А у зони пермафроста се у Русији налази око 80.000 километара путева и пруга, и 91 аеродром, констатује Светлана Воронцова, прва председница групе компанија „Транспортная интеграция“.

По речима Марије Ананичеве, ледници не реагују одмах на климу. Они најпре скупљају топлоту, а затим долази до видљиве реакције. Другим речима, чак и ако човечанству пође за руком да ограничи раст глобалне температуре, деградација ледника ће се највероватније наставити.

Многи руски ледници који се проучавају, већ су у отапању стигли до свог минимума. „Брзина гомилања снега и леда већ сада је мања од брзине топљења, што значи да је у току потпуна деградација“, сматра научница.

Мање воде, више болести

Други проблем је смањење слатководних резерви. Топљење планинских ледника утиче, пре свега, на количину воде у речним токовима. Најпре она порасте, а затим, када је ледник већ значајно деградирао почиње да се смањује. На пример, мањи ледници поларног Урала на територији Русије доста су се истопили за протеклих 10 година и људи су остали без слатке воде.

Поред тога, у пермафросту се дуго чувају изазивачи опасних болести, између осталих и антракса. На пример, екстремно топло лето 2016. године на Јамалу је изазвало прву епидемију ове болести за последњих 75 година. Хоспитализовано је око 90 особа. Што се више буде топио пермафрост, бактерије и вируси (можда и нови за човека) представљаће све већу опасност, сматрају научници.

Санкт Петербург се припрема за плављење

Ананичева подсећа да у арктичким географским ширинама температура расте брже од просечне температуре на планети. Планински ледници северног Сибира и руског Далеког истока већ осећају отопљење и реагују на њега од друге половине 20. века. Они су дуго били релативно стабилни, али почетком нашег столећа су промене постале очигледне.

Поред тога, на Арктику је велика деградација такозваних покровних ледника – ледничког штита Гренланда, Земље Франца Јосифа, Нове Земље и других острва и територија. У Русији раст нивоа Светског океана представља опасност по Санкт Петербург.

Према прогнозама научника Лабораторије за физику климе и природне средине Уралског федералног универзитета, зона ризика од поплаве обухвата осам региона Русије, укључујући Архангелску и Мурманску област, републику Коми, Јамало-ненецки округ, Краснојарски крај и Јакутију.

Сарадник лабораторије Константин Грибанов сматра да до климатске поплаве може доћи већ у наредних 50 година. По његовим речима, истопиће се и леднички штит Гренланда и Антарктика, тако да се и део Европе може наћи под водом. „На средњем Уралу надморска висина је углавном око 200 метара, тако да ћемо ми остати на сувом“, каже Грибанов. „Међутим, клима ће бити таква да ту неће остати живота у овом виду који ми познајемо“.

Отопљење се може убрзати

Процес топљења леда није уједначен. На руском Арктику, по речима Марије Ананичеве, топе се ледници и одваљују глечери на Новој Земљи између Баренцовог и Карског мора. Ледене капе Северне Земље су засада стабилне. На Шпицбершким острвима постоје поједини ледници који, напротив, расту. Још увек нам није јасно зашто се то дешава. Можда је узрок количина падавина на архипелагу, претпоставља научница.

Што се арктички морски лед брже и интензивније топи, уступајући место отвореном мору, Арктик постаје тамнији и одбија све мање сунчевих зрака. Услед тога се планета још више загрева. Поред тога, у трајно смрзнутом тлу је „закључана“ велика количина угљеника, пре свега у виду метана, моћног гаса са ефектом стаклене баште, који такође доприноси отопљењу. Што се више топи пермафрост, више метана доспева у атмосферу и тиме се још више подстиче промена климе.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!