Где се у Русији може студирати космонаутика?

Најпознатија руска високошколска установа је Московски државни универзитет „Ломоносов“ или МГУ. Он је један од универзитета на којима се може постати „стручњак за космос“.

На МГУ је 25. јануара 2017. године отворен „Факултет за космичка истраживања“ који ће припремати стручњаке за најважније области знања у сфери проучавања свемира.

„То су космичка медицина и биологија, припрема космонаута за лет и њихово понашање у бестежинском стању, проучавање различитих још необјашњених појава у свемиру, информационе технологије, и наравно, стварање нових уређаја“, изјавио је ректор универзитета Виктор Садовничиј на попечитељском савету МГУ.

Где се још може стећи космичка специјалност?

Поред МГУ, будуће професионалце у области космонаутике припремају и други универзитети у Русији, у оквиру такозваног Конзорцијума аерокосмичких универзитета Русије:

​– Московски авијацијски универзитет (национални истраживачки универзитет) (МАИ) 

– Самарски државни аерокосмички универзитет (СГАУ)  

– Сибирски државни аерокосмички универзитет „Академик М. Ф. Решетњов“ (СибГАУ)  

– Санктпетербуршки државни универзитет за конструисање аерокосмичких уређаја (ГУАП)  

– „Военмех“, Балтички државни технички универзитет „Д. Ф. Устинов“ 

Поред тога, студијски програм везан за космичка истраживања постоји и у следећим високошколским установама:

– Руски Универзитет пријатељства међу народима (РУДН) 

– Московски физичко-технички универзитет (државни) (МФТИ) 

– Московски државни технички универзитет „Н. Е. Бауман“ 

Како изабрати професију везану за истраживање космоса?

Космонаут Јуриј Гагарин је изабран између 200.000 претендената. Он је 12. априла 1961. године први у историји човечанства полетео у космос. Од Гагариновог доба много тога се променило. Сада готово свако има шансе да ради у космичкој сфери. То, додуше, не значи да свако може летети у космос. Поред професије астронаута постоје и друге професије које су везане за космичку индустрију.

„Космос је сфера примене многих вештина и знања. То је огроман систем у који се могу уложити и развијати способности и таленти. Нема сумње да се избором универзитета са моћним ’космичким бекгранудом’ и свеобухватним системом интеракције са пројектантским и производним предузећима у овој сфери може обезбедити улазак у ове кругове већ од првих година студија, тј. пре добијања дипломе“, рекла је у разговору са дописником „Руске речи“ Ирина Сторожева, руководилац одељења за везе са јавношћу МАИ.

Што се тиче космичке области у ширем смислу, може се уписати било који технички факултет са високим статусом, на пример Бауманка или Московски авијацијски универзитет. Важно је да се добије образовна база за рад у космичкој сфери. „Тамо су потребне и рачунџије, и IT стручњаци, и термоинжењери, и стручњаци за материјале, и конструктори, и организатори производње и многи други“, прецизирала је Сторожева.

Које космичке специјалности ће бити тражене у будућности?

Како нам саветује Дмитриј Судаков, руководилац пројекта „Атлас нових професија“, приликом избора струке у почетку треба размислити о будућности и замислити себе у њој. „Даље би требало запитати се: ’У којој компанији бих ја хтео да радим? Постоји ли таква компанија данас или ћу је ја сам основати?’. Ако постоји компанија у којој би будући студент хтео сада да ради, он то може и да напише: ’Хтео бих да се запослим у вашој компанији. Који факултет је најбоље да упишем?’ Они знају ко им је потребан“, каже Судаков.

Послодавци траже стручњаке који су ангажовани у пројектовању и реализацији конкретне технике“, рекла је за RBTH Сторожева. „То су пројектантско-конструкторске рачунске и технолошке струке“, прецизирала је она. „И оне ће увек бити тражене. Инжењери ће увек бити потребни. И што је сложенији крајњи производ, захтевнији су и услови за пријем на посао“.

Будућност је у космичкој индустрији

Поједини трендови у космичкој индустрији већ долазе до изражаја. То је, на пример, развој приватне комерцијалне космонаутике који ће по мишљењу стручњака резултирати појавом нових професија.

„За доброг инжењера већ више није довољно само да уме да створи производ или да технологију производње учини ефикаснијом. Он истовремено треба да буде и предузимач који предвиђа ситуацију на тржишту, и добар администратор који управља животним циклусом производње, и организатор производног процеса, и финансијски стручњак који уме да израчуна вредност услуге која се врши на бази његовог производа“, тврди Сторожева.

У „Атласу нових професија“ међу „професије будућности“ су убројане и следеће: менаџер за космички туризам, тј. стручњак који припрема програм посете космичког пространства, и инжењер за „космичке путеве“, тј. стручњак који опслужује орбиталну транспортну мрежу и одговара за пројектовање коридора транспортних токова и синхронизацију летова и лансирања на земљи.

„Како год се окрене, будућност припада космосу, тако да је то одличан избор за будуће студенте“, закључила је Сторожева.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!