Министарство одбране Русије „наоружава“ се јогом

Shutterstock / Legion-Media
Војни лекари изучавају чи кунг (врсту кинеске медицине), терапију јогом и акупунктуру.

Главна војномедицинска управа Министарства одбране РФ проучава методе источне медицине. У циљу квалитетнијег лечења болесника и рањеника почеће да се користе методе тибетанске, индијске, ујгурске, бурјатске и јакутске народне медицине. У ту сврху ће у свакој медицинској установи бити отворени специјализовани кабинети. Од следеће године припремом специјалиста у области источне медицине бавиће се московска филијала Војномедицинске академије „С. М. Киров“ (ВМА). Предавачи ове установе ће завршити специјализацију на Пекиншком универзитету кинеске традиционалне медицине.

Нове методе лечења подразумевају увођење традиционалне кинеске медицине, тј. чи кунг, ајурведу и терапију јогом, као и су џок терапију. По мишљењу војних стручњака, спој ових метода у савременим принципима лечења болесника и рањеника омогућава да се смањи количина тешких препарата које узимају пацијенти, а понекад и да се они потпуно избаце из употребе.

„Одлуку о увођењу метода традиционалне источне медицине донела је Главна војномедицинска управа Министарства одбране“, рекао је за лист „Известия“ начелник московске филијале Војномедицинске академије „С. М. Киров“, пуковник Вјачеслав Половинка. „У московској филијали ВМА основана је катедра за интегративну и источну медицину. Тамо се уче методе као што су остеопатија, фитотерапија и су џок терапија. Таква пракса ће се уводити у све здравствене и рехабилитационе центре Министарства одбране на основу систематских препорука које је утврдила Главна војномедицинска управа Министарства одбране РФ (ГВМУ). То међутим, не значи да Министарство одбране одустаје од коришћења антибиотика и хируршких интервенција и почиње да се бави шаманизмом. Наредне године планирамо да током обуке наших стручњака у Кини проширимо наше искуство и усвојимо нове методе и начине лечења.

Интегративна медицина подразумева спој коришћења метода источне и западне медицине приликом постављања дијагнозе и лечења.

„Ми проучавамо искуство и финесе источне медицине која је стварана хиљадама година и покушавамо да их интегришемо у наше уобичајене методе лечења“, рекао је Вјачеслав Половинка. „Војним лекарима ће од користи бити јединствени електронски уџбеник и приручник ’Одабрана питања источне медицине’. Ту се даје представа о историји, пракси и основним методама лечења болесника у источним медицинским школама. Наши приручници систематизују та знања и помажу да се пажња лекара усредсреди на здравље и оздрављење, а не на болест и њено лечење.

Традиционална источна медицина је почела у Русији да се шири у другој половини 19. века. Петар Бадмајев, кумче императора Александра III, успешно је лечио тибетанским методама Николаја II и чланове његове породице. Други „талас“ интересовања за сличне методе појавио се крајем 1950-их, када је у склопу размене искустава са Кином неколико група руских војних лекара било на стажирању у Кини. Управо се тада у земљи први пут и појавио термин „рефлексотерапија“ заснован на методама акупунктуре и паљења ране.

Жана Усова, која води клуб „Грави јога“, прича да се у Индији и САД већ одавно користи терапија јогом у армији. Јога замењује аеробне спортове и тешка физичка оптерећења. По речима Усове, јога даје снагу, издржљивост, вештину, еластичност и способност подизања сопственог имунитета.

„Примена терапије јогом у споју са традиционалним медицинским методама као што су физиотерапија и терапија гимнастичким вежбама знатно олакшава рехабилитацију после повреда, приликом опоравка у постоперативном периоду и периоду после можданог удара“, рекла је за лист „Известия“ Анастасија Леонова, која предаје хата јогу терапију јогом у студију Retunsky Yoga Studio. Као важан аспект терапије јогом у пракси може се сматрати и борба против стреса, против емоционалних преоптерећења, као и скидање нервне и психичке напетости. У ту сврху се користе специјалне врсте дисања, јога нидра (или јога спавања) са позитивним самопрограмирањем, шавасана (свесно опуштање) и медитација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“