Русија ствара супермоћну радарску станицу

17. новембар 2016. Николај Литовкин
Нови радар ће покривати кључни северозападни правац могућег ракетног напада. Циљ је да се заокружи систем раног откривања ракетног напада дуж граница Русије.
Voronezh-M
Радарска станица типа „Вороњеж“ (Иркутска област). Илустрација: Вадим Савицкиј/ТАСС

Руска војноиндустријска предузећа граде супермоћну радарску станицу за рано откривање ракетног напада на Русију, саопштио је Сергеј Бојев, генерални директор Радиотехничког института „Академик А. Л. Минц“ и генерални конструктор система за рано откривање ракетног напада.

По његовим речима, радарска станица типа „Вороњеж-ДМ“ биће постављена на северозападу Русије, близу града Мурманска (1.872 км од Москве). Она ће „покривати најопаснији правац могућег ракетног напада“.

Нови радар може да открије балистичке, космичке и аеродинамичке објекте, укључујући и крстареће ракете.

Како функционише систем откривања ракетног напада?

Захваљујући радарским станицама типа „Вороњеж“ Министарство одбране РФ може по секторима да прати шта се дешава око територија Русије на удаљености од 6.000 километара.

Те станице су само један од три елемента комплексног система за откривање ракетног напада.

„Први степен је космички. На пример, наши сателити типа ’Тундра’, које је Министарство одбране РФ избацило у орбиту прошле године, јављају о лансирању балистичке ракете са територије вероватног противника“, саопштио је за „Руску реч“ извор у војноиндустријском сектору.

Затим, по његовим речима, радарске станице типа „Вороњеж“, или сличне њима, прате трајекторију лета пројектила и усмеравају на њега системе противракетне одбране.

„Сателити детектују лансирање, а затим треба одредити правац лета ракете, тј. да ли она лети према Русији или Јужној Америци. Ова станица даје инструкције системима ПРО. Она види све од Санкт Петербурга до обала САД“, додао је он.

Особености радарске станице „Вороњеж-ДМ“

Радарске станице претходних генерација по изгледу подсећају на монументалне објекте попут древних египатских пирамида. Садашњи модел се знатно разликује од њих.

„Совјетски ’Дарјал’ у Азербејџану састојао се од два бетонска објекта слична киклопима. То је био центар предајника висок преко 60 метара и ’пријемник’ висок 100 метара. Те објекте је опслуживало стотину људи, а њихова изградња је трајала 10 година и коштала милијарду долара“, рекао је за „Руску реч“ исти извор у војноиндустријском сектору.

По његовим речима, „Вороњеж“ у поређењу са „киклопима“ делује као Лилипутанац са својом „мрежастом антеном у облику једра испод лаке спољашње облоге, и са неколико контејнера са апаратуром“.

Цена изградње нове радарске станице варира од 1,5 до 2 милијарде рубаља (од 23 до 31 милион долара).

Радар опслужује само 15 људи. Комплетна опрема се склапа, монтира и тестира у фабрици која је производи. Остаје само да се ти модули, попут коцкица, на објекту склопе у готову станицу и да се подесе.

Где се у Русији налазе сличне радарске станице?

Од почетка 2000-их Русија модернизује системе за рано откривање ракетног напада. Ради обезбеђивања својих граница Москва мора за замени застареле радарске станице из совјетског периода, као и објекте у балтичким земљама, Украјини и Белорусији који су се после распада СССР нашли изван њених граница.

У насељу Лехтуси код Санкт Петербурга 2008. године је постављен нови најмодернији систем за рано откривање ракетног напада типа „Вороњеж“ који може да детектује све ваздушне и космичке објекте од обала Марока до Шпицбершких острва (архипелаг у Северном леденом океану).

Друга радарска станица пуштена је у рад 2009. године у Армавиру у Краснодарском крају (1.400 км јужно од Москве). Овај објекат прати све што се дешава на подручју од Северне Африке до Индије.

Сличне радарске станице сада су постављене у Калињинградској области, у насељу Пиоњерско (1.300 км западно од Москве) и код Иркутска (5.200 км источно од Москве). Прва детектује лансирање ракета на „западном“ правцу, а друга контролише простор од Кине до западних обала САД.

Минстарство одбране РФ планира да пусти у рад сличне објекте у Краснојарском крају (4.200 км источно од Москве), Алтајском крају (3.900 км источно од Москве), у Орску (1.750 км источно од Москве) и код Воркуте (1.900 км североисточно од Москве).

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!