Четворогодишња Рускињица учи седам језика истовремено

30. октобар 2016. Светлана Архангељска
Бела Девјаткина има само четири године, а поред матерњег руског већ је успела да упозна шест страних језика. Како су то постигли њени родитељи и шта лингвисти мисле о томе?
Bella Deviatkina
Бела Девјаткина. Илустрација: Россия 1

У октобру ове године Бела је изненада постала позната личност захваљујући пројекту „Необични људи“ на ТВ каналу „Россия 1“. У друштвеним мрежама је популаран видео-снимак емисије у којој је приказано како девојчица учествује у дијалозима, пева научене песме и прича нешто о себи на неколико страних језика.

Белина мама Јулија Девјаткина каже да њена ћерка није вундеркинд, него су за њено знање заслужни родитељи, који посвећују много пажње „развоју” детета. „Није сваком детету потребно седам језика, али свако дете може да научи два-три језика“, убеђена је Јулија.

Белини родитељи су свесни да девојчица у животу неће активно користити све језике које је демонстрирала у поменутој телевизијској емисији, јер то није ни могуће. „Када почне школа ми ћемо се концентрисати на енглески, француски и кинески“, каже Белина мама. „Ми се не плашимо да ће Бели бити досадно на часовима. Она има знања која треба да има четворогодишње дете, само што на те ’дечије’ теме она може да разговара на различитим језицима“.

Матерњи језик – сваки други дан

Белина мама већ седам година предаје деци енглески језик, а тата ради у научноистраживачком институту „Радио“. Обоје имају просечне плате, али сматрају да је „развој” њихове ћерке најважнија инвестиција.

Најпре је овај брачни пар пожелео да њихова ћерка научи енглески као да јој је матерњи. Због тога је мајка од рођења разговарала са дететом на два језика – један дан на руском, а други дан на енглеском. Водила је рачуна да се језици не мешају и забрањивала је девојчици да током разговора на енглеском убацује руске речи.

Када је Бела напунила 10 месеци, родитељи су јој додали француски. Она тада још није могла да говори ни на матерњем језику, али су је родитељи подвргавали вежбама у којима су изговарали назив неког предмета и наводили је да тај предмет покаже прстом.

Бела још није умела да говори, али је већ научила да чита. Родитељи су јој усађивали то знање када је имала пет месеци, и то по специјалним картицама. На пример, када је Бела напунила 10 месеци показивали су јој натпис „рука“, на руском или енглеском, а она је дизала своју руку. Са годину дана је дете заједно са родитељима успело да савлада 60 таквих картица.

Цртани филмови на кинеском

Са две године већ је научила самостално да говори кратке фразе, и да брзо чита на три језика. Са непуне три године родитељи су у програм „развоја“ убацили кинески језик. Према Јулијиним речима, ћерка је испољила велико интересовање за тај нови језик. Сама их је молила да јој пуштају цртане филмове на кинеском.

Поменути брачни пар тврди да је са три године и два месеца мала Бела „са задовољством” учила шпански и немачки, а поред тога је ишла на часове плеса, виолине и певања. Затим јој је додат и арапски језик. Бела се шета, игра се жмурке и чита обичне дечије књиге, само што то ради на различитим језицима, кажу њени родитељи. Сви часови које дете похађа организују се у облику игре.

Родитељи приређују девојчици забавна путовања са природним говорницима страних језика које она учи, шаљу је на енглеску позоришну секцију, плаћају јој часове цртања на француском, плеса на шпанском и уметничког клизања на немачком. Поред тога, родитељи редовно организују за Белу заједничке часове страних језика са децом која се такође васпитавају у вишејезичној средини.

Одложено дејство

Научници кажу да могућност коришћења различитих језика и могућност преласка са једног на други зависи од узајамног деловања различитих зона мозга. Те зоне се активирају у зависности од фонетских особености језика, од његовог граматичког система, лексике и интонације.

Психолог Татјана Дјаченко каже: „Свако ново искуство се одражава у мозгу појавом нових нервних веза. Хипокампус, који је одговоран за памћење, стимулише раст нових неурона. Обим појединих делова мозга буквално постаје све већи“.

Кира Иванова, стручњак Института за лингвистичка истраживања Руске академије наука, објашњава да „мултилингвизам позитивно утиче на општи развој детета, али може да изазове заостајање у развоју говора у раној фази у поређењу са децом која уче само један језик“.

Рано учење страног језика не гарантује да ће дете касније умети да говори тај језик. „Познајем мајку која је са сином до његовог трогодишњег узраста разговарала само на енглеском. Сада тај дечак не може да савлада програм обичне школе“, каже Марија Молина, научни сарадник Лингвистичког института Руске академије наука.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!