Како издужити ноге у Русији?

Руски научни центар „Илизаров” налази се у Кургану, градићу на Уралу, на граници са Сибиром. Ту се годишње обави око 11.000 операција на пацијентима свих узраста, од четворомесечних беба до 97-годишњих стараца. Лекари овог центра лече апсолутно све болести и повреде коштано-мишићног система.

Овде се „издужују” ноге манекенкама (рекорд центра је издужење ноге за 54 цм), обучавају се лекари из 75 земаља и „подижу се на ноге” чак и пацијенти од којих су одустале друге светске клинике и који су већ изгубили сваку наду.

Енглез Стјуарт Грин је 2003. године допутовао из Велике Британије на бициклу да би показао значај јединственог Илизаровљевог метода. Он се бавио бициклизмом и имао је саобраћајну несрећу после које је завршио у инвалидским колицима. Илизаровљев метод му је спасао ногу од сигурне ампутације. Грин је оздравио и чак је поново сео на бицикл.

Илизаровљев апарат се сада користи у Сирији за лечење повређених војника, а Министарство здравља Србије званично издваја новац за лечење тешких болесника у Кургану. За 45 година, колико центар постоји, његови лекари су успели да региструју скоро хиљаду патената, да изврше 176.000 операција и обуче преко 9.000 стручњака из 75 земаља света.

О Илизаровљевом методу

Оснивач центра Гаврил Илизаров је 1951. године предложио начин лечења прелома (а затим и ортопедских обољења) помоћу компресионо-дистракционог апарата који је он сам конструисао, а који је касније добио назив „Илизаровљев апарат”. Он је осмислио метод утемељен на биолошком својству ткива да на дозирано истезање одговара растом и регенерацијом. Приликом примене овог метода користе се фиксатори у виду металних жица или клинова пласираних кроз одломљене фрагменте костију. Тај начин омогућава да се зона прелома не „отвара” и да се пацијент у ходу потпуно ослања на доњи екстремитет без ризика да ће кост „искочити”. Метод који је предложио Илизаров сада се примењује у преко 60 земаља света.

Како аутоматски исправити ноге?

Недавно је у центру конструисан нови, усавршени апарат. Он двоструко убрзава раст коштаног ткива. Микромотори уграђени у тај систем аутоматски растежу кост.

Метод је намењен оним болесницима који не могу да остану на стационарном лечењу, али им је потребно лагано и постепено исправљање сложених деформација, као и за лечење кичме код деце.

Илустрација: Научни центар "Илизаров"

„Раније смо издуживали кост ручно, четири пута дневно. То је у просеку по 0,25 милиметара. Нови систем омогућава да се реализује далеко већи број истезања”, рекао је за „Руску реч” директор центра „Илизаров”, доктор медицинских наука Александар Губин. „Аутоматизована фиксација омогућава да истезање буде равномерније, што побољшава квалитет новоформиране кости”.

Научници планирају да „даљински” контролишу лечење одсутних пацијената. Другим речима, пацијент са уграђеним аутоматским апаратом може да напусти клинику и врати се кући, а лекари ће у онлајн режиму пратити процес истезања коштаног ткива. Па ипак, они истичу да ће ручно истезање и даље остати основни метод, јер је он поуздан и добро проверен.

Хоће ли се први људи-киборзи појавити у Кургану?

Сада центар завршава тестирање имплантата одштампаних на 3D штампачу и предвиђених за уграђивање људима који су остали без екстремитета.

Који језици се говоре у Кургану?

И поред тога што се центар „Илизаров” налази у руској провинцији, у њему постоји међународно одељење са професионалним преводиоцима за енглески, француски, немачки и јапански. Они обезбеђују комплетну пратњу пацијената и лекара на стажирању. Свако одељење има лекаре који говоре енглески.

„На пример, да би се направила протеза прста, у кост се уграђује засебно направљени имплантат сложеног облика”, прича доктор Губин. „Он прираста уз кост пацијента. Други део имплантата је на површини, и уз њега се добро причвршћује силиконска протеза која се тешко може разликовати од осталих прстију дотичног пацијента. Нови ’прст’ ће се кретати захваљујући остатку кости у који је уграђен имплантат”.

Засада су претклиничка тестирања обављена на кунићима. Међутим, већ ове године хирурзи центра планирају да обаве прве операције на људима. Поред прстију на тај начин се могу уграђивати протезе потколенице, бедра и рамена.

Сада научници тестирају нови пројекат како би свели на минимум опасност од упале или тежње организма да одбаци страно тело. Додуше, Губин тврди да чак и у том случају неће бити тешко решити проблем. „У целини гледано, то подсећа на имплантацију зуба, која се масовно практикује. Уколико дође до оштећења, може се једноставно заменити протеза”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.