Сибирски једнорог – савременик пећинских људи

Раније се мислило да су та бића изумрла пре 350 хиљада година. Недавно се, међутим, испоставило да су једнорози живели на нашој планети пре само 29 хиљада година. То значи да је разумни човек „затекао” на Земљи загонетну животињу „из бајке”. До овог открића су дошли руски научници из Томског државног универзитета методом радиоактивног угљеника.

Треба рећи да су једнорози више личили на космате носороге него на расне коње. Шта нам је још познато о тим древним бићима?

Илустрација: Wikipedia.orgСибирски једнорог је држао веома чудну „дијету”. И поред огромне величине (могао је бити дугачак 5-6 метара и тежак преко пет тона), хранио се углавном кртолама и луковицама биљака. Једнорог је могао да копа земљу и да отуд извлачи јестиво корење. Није имао секутиће и кљове, и зато је земљу копао отврдлим уснама. Сада научници покушавају да одговоре на питање како то да је ова врста опстала дуже од пећинских лавова или мамута. Можда је у томе извесну улогу одиграо начин исхране?

У доба једнорога у Сибиру је било топло. Остаци ових животиња откривени су у југоисточном делу Западносибирске низије. Једнорози су волели топлу климу и раније се сматрало да уопште нису залазили на ову територију. Ново откриће наводи на закључак да клима на Уралу и у Сибиру можда уопште није била онаква како се раније мислило. По мишљењу научника, једнорози су могли да мигрирају и да само један део године проводе у јужнијим крајевима.

Илустрација: Wikipedia.orgДревни људи су највероватније заиста видели сибирске једнороге уживо. То значи да животиње нацртане на стенама нису биле само плод фантазије наших далеких предака. Сасвим је могуће да су првобитни ловци и проузроковали одумирање ових животиња, с обзиром да су једнорози претходно преживели четири или пет ледених доба. У сваком случају, разлог њиховог одумирања је и даље под велом тајне. Тешко да их је уништио нови ледени период. Раније су научници износили хипотезу да су мамути постепено потиснули једнороге.

Треба рећи да рог ове древне животиње, као и читав њен изглед, нема ничег заједничког са бићем из бајки. Сибирски једнорог је на челу имао коштану израслину у облику куполе, дугу око 35 цм и високу око 15 цм. Та израслина је била веома чврста и служила је као основа за велики рог. Унутра, у тој „куполи”, је било смештено чуло мириса. То значи да је сибирски једнорог имао оштар њух. Рог се налазио на челу, а не на носу, као код једнорогог индијског носорога. Научници различито процењују дужину рога. Поједини сматрају да је могао бити дужине 1-2 метра.

Можда је ова животиња поред главног рога имала још један. Научници од 19. века покушавају да реконструишу изглед сибирског једнорога. На пример, професор зоологије Александар Брант је обратио пажњу на мању храпавост на предњем крају носне кости и претпоставио да је ту био други рог. По његовом мишљењу, тај рог се налазио на врху њушке и имао је облик омање рожне плочице. Међутим, засада у ископинама није пронађен ниједан рог ове животиње. Рогови се састоје од кератина, као наша коса и нокти, и готово никада се не очувају. Палеонтолози су на основу структуре лобање дошли до закључка да је рог постојао.

Росијскаја газета. Сва права задржана.