Сензационално откриће: Природни антибиотици у пећинама Сибира

Сибирски биолози пронашли су у древним пећинама нове природне антибиотике који, по речима научника, могу да се боре против бактерија отпорних на постојеће лекове.
Woman in cave
Илустрација: Alamy/Legion Media

У Сибиру, у Великој Орешној пећини удаљеној 130 км од Краснојарска, биолози су пронашли досада непознату супстанцу. Још увек није јасно да ли је та светла сираста наслага производ животне активности микроорганизама или посебан облик танког кречњачког слоја.

Научници су свој проналазак назвали „Месечево млеко“. Оно има необична својства. Ако се комадић изгњечи у рукама, он постаје мек као пластелин. Међутим, најважније је то што ова нејасна структура садржи групу бактерија које синтетишу антибиотике. Испоставило се да је 100 једињења од укупно 120 издвојених досада било непознато науци.

До открића су дошли научници из Научноистраживач ког института за биологију Иркутског државног универзитета. Они су детаље свог проналаска саопштили пре одласка у нову експедицију.

Све је почело од ракова

Сибирски научници траже природне антибиотике још од 2013. године. „Почели смо од дубоководних бајкалских ракова, јер смо сматрали да бактерије доприносе њиховој отпорности у борби против патогених микроорганизама и паразита“, каже Денис Аксјонов-Грибано в, старији научни сарадник Института. „Затим смо почели да проучавамо различита екстремна места обитавања бактерија – удаљене делове пећина, организме најпростијих подземних бескичмењака и друга бића која су еволуирала милионима година у условима потпуне или делимичне изолације и због тога нису долазила у додир са средином на коју је утицао човек“.

У Великој Орешној пећини дугој 58 км научнике су заинтересовале израслине на зидовима. Проверили су да ли та супстанца садржи бактерије и изоловали неколико активних чистих култура. „Осећај нас није изневерио!“, каже Аксјонов-Грибано в. „Затим смо узимали узорке ’Месечевог млека’ и у другим пећинама... Сада је из укупно пет пећина прикупљена колекција чистих култура, и све оне су уникати“.

Пећине – нетакнуте оазе наше планете

Како се догодило да пећине у Сибиру обилују перспективним бактеријама? „Ствар је у томе што су пећине нетакнуте оазе наше планете“, прича професор Максим Тимофејев, директор Института за биологију Иркутског државног универзитета. „Оне се могу упоредити са џиновским ’конзервама’ у које се током милиона година ’паковала’ информација о геолошким процесима на Земљи, укључујући и податке о клими, о давно изумрлим животињама и биљкама“.

На пример, пећине Тажеранске степе формирале су се у доба када је древно језеро Бајкал тек настајало, тј. пре више од 25-30 милиона година. Како истиче Тимофејев, пећине су место где обитавају јединствени организми, који су се прилагодили животу у потпуној изолацији од спољашњег света, без светлости и често на ниским температурама. Сибирске пећине су доста хладне. Температура у њима је свега +2-4 степени Целзијуса.

„Из године у годину је све теже пронаћи у природи зоне у којима се не осећа утицај човека на природу. Пећине у том смислу и даље представљају огромне подземне научноистраживач ке полигоне. Оно што оне скривају није доступно ’непосвећенима’, јер да би се дошло до њих потребна је специјална опрема и обука. Те пећине су сувише опасне за туристе“, објашњава Тимофејев.

Дуг пут од бактерије до лека

По речима научника, једињења која су они издвојили из „Месечевог млека“ активно дејствују против бактерија и гљивица, на пример против гљивице која проузрокује кандидијазу. „Такође је веома важно то што оне сузбијају активност ешерихије коли, а она је отпорна на познате и широко распрострањене антибиотике канамицин и ампицилин“, каже Аксјонов-Грибано в. „При томе ново једињење не сузбија раст неутралних и корисних гљивица, што повећава шансе на успешно спровођење претклиничких (експериментални х) и клиничких испитивања, јер ће једињење које сузбија развој ’свега’ сигурно бити токсично за човека“.

По речима руског научника, дуг је пут од првих научних резултата до патентираног препарата – тај процес траје око 10-12 година. „У производњи лекова постоје строги правилници. Испитивање новог лека ’од нуле’ кошта више милиона долара“, истиче Тимофејев.

Текст је заснован на материјалима листа „Огонёк“.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!