Руски научници предлажу нову технологију заштите Земље од астероида

Сибирски научници предлажу да се астероиди уништавају на орбити док се удаљавају од Земље. Довољно снажну експлозију може изазвати само нуклеарно оружје које је засада забрањено у космичком простору.

У наредних 185 година кроз сферу гравитације наше планете проћи ће 39 астероида. Једна варијанта заштите од њих је уништавање опасних свемирских тела на њиховој орбити приликом удаљавања од Земље. То су недавно предложили сибирски научници.

11.000 објеката око Земље

Процењује се да има преко 11.000 астероида који се периодично приближавају нашој планети. Један број тих небеских тела је опасан по Земљу. На основу проучавања орбита откривено је 39 таквих астероида.

Вероватноћа да ће се велика громада неприметно приближити нашој планети практично је једнака нули. Међутим, појава небеских тела чији је пречник мањи од 300 метара заиста може бити неочекивана за човечанство. Уколико такав астероид уђе у нашу атмосферу и падне, он може сравнити са земљом огроман град или читаву државу.

Огроман број научника у различитим земљама света ради на решавању проблема промене трајекторије небеског тела које представља опасност за нашу планету. Избор начина заштите зависи од величине астероида. Он може да се измести из своје орбите или да се дигне у ваздух и тако издроби.

Астероиди се враћају

Многи познати астероиди се враћају ка Земљи са одређеном периодичношћу и сваки пут је њихова орбита мало измењена. Научници Томског државног универзитета заједно са колегама из других научних центара предложили су да се такви потенцијално опасни космички објекти дижу у ваздух када прођу поред Земље.

„Уз помоћ суперкомпјутера СКИФ Cyberia направили смо модулацију нуклеарне експлозије која би уништила астероид, али тако да његови одломци са високим степеном радијације не стигну на нашу планету“, рекла је за „Руску реч“ Татјана Галушина, сарадница Научноистраживачког института за примењену математику и механику Томског државног универзитета. „Ми предлажемо да се астероид ликвидира, али не када прилази Земљи него када се удаљава од нас. То ће бити много ефикасније и безбедније“.

Научници су за компјутерски експеримент као мету изабрали замишљено небеско тело пречника 200 метара, слично астероиду Апофис, који ће се 2029. године приближити Земљи на 38 хиљада километара. Да би се објекат таквих размера уништио потребна је детонација еквивалентна експлозији једне мегатоне тротила, што је 50 пута јаче од атомске бомбе бачене на Хирошиму 1945. године.

Шта ће бити са остацима астероида?

Колико је тај метод безбедан и хоће ли одломци уништеног астероида доспети на Земљу ако човечанство одлучи да уништава астероиде на такав начин?

„Компјутерска модулација је показала да ће се у том случају део астероида претворити у гас и капљице течности, а други део ће се распасти на комаде чији пречник није већи од 10 метара. Та величина је максимално дозвољена са гледишта безбедности Земље. Уколико ракета сустигне астероид отпозади, онда ће практично сви делови астероида после уништења полетети напред, тј. у смеру супротном од Земље“, објашњава Галушина.

Научници истичу, да по законима физике после извесног времена после експлозије Земља поново може да се сусретне са комадима уништеног астероида, јер они лете уобичајеном орбитом. Међутим, модулација показује да ће у том случају метеоритско „бомбардовање“ бити практично неприметно. „Преостали комади се распршују у орбити и само незнатан број доспева на Земљу. У нашем експерименту је на Земљу доспео један од 100.000 комада“, истиче Галушина.

Има и оних који критикују нову технологију. По речима колега из Томског политехничког универзитета, засада је тешко замислити реализацију резултата добијених на суперкомпјутеру. Критичари нове технологије истичу да потребну снагу може имати само експлозија атомске бојеве главе, а у космичком простору је забрањено коришћење нуклеарног оружја. Поред тога, засада није решен ни проблем долетања пројектила до астероида и прецизног поготка.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“