Ратници „судњег дана“: 5 чињеница о јединицама руских „хемичара“

Ни Терминатор не би имао шансе када би се сударио с „абехајцем".

Ни Терминатор не би имао шансе када би се сударио с „абехајцем".

Донат Сорокин/TAСС
Савремене јединице атомско-биолошко-хемијске одбране (АБХО) представљају један од најстаријих родова војске. Уједно, о њему се најмање зна. Остајући у сенци десанта или авијације, „хемичари“ (то је други назив за „абехајце“) решавају мноштво задатака. Опремљени су савременом војном техником којом не располаже ниједан род војске. Russia Beyond издваја 5 интересантних чињеница о јединицама које су „припитомиле“ таблицу Мендељејева.

1. Јединице АБХО тачно израчунавају снагу нуклеарне експлозије одмах после удара

Фотографија: Виталиј В.Кузмин
 

У овоме им помаже станица К-612-О за детектовање нуклеарних експлозија. И у случају онеспособљавања борбеног састава јединица АБХО, станица у аутоматском режиму прикупља све податке и шаље их командном пункту. Одмах по наношењу нуклеарних удара по Русији, команда може знати степен уништења инфраструктуре, време удара, висину нуклеарног облака, даљину распростирања, тип нуклеарне бојеве главе, као и њену снагу.

Систем је урађен на бази гусеничног оклопног пловећег возила (амфибије), опремљеног средствима за извиђање, геодезијску подршку и филтрирање ваздуха. Време за припрему је 30 минута. Информација о броју оваквих станица налази се у тајности.

2. АБХО користе аналог „Армате“ за пребацивање послужилаца пламенобацача

Фотографија: Павел Лисицин/РИA Новости
 

Возило БМО-Т је делимични аналог БВП „Армата“. Уведено је у наоружање још почетком 2000-их. Са новом руском борбеном платформом обједињује га пре свега концепција. БМО-Т се може сматрати тешким борбеним возилом пешадије (БВП), са неким својим специфичностима. Пружа максималну заштиту посади и припадницима АБХО.

Основни борбени тенк Т-72 са измењеним конструкторским решењима послужио је као основа за БМО-Т. Овом борбеном возилу за „хемичаре“ главни задатак је превоз послужилаца пламенобацача. Превози посаду од осам чланова са 15 пламенобацача. Има митраљез ПКМ и два лака пешадијска пламенобацача ЛПО-97. Допунско наоружање чини 12 бацача димних кутија 902Б „Туча“ („Облак)“.

3. Јединице АБХО имају најсмртоносније оружје

Фотографија: Александар Вилф/РИА Новости
 

Ове јединице имају готово најстрашније и најсмртоносније оружје – тешке пламенобацачке системе  – „Буратино“ и „Сонцепек“ („Припека“).

Оваква артиљерија се 20 година сматрала тајним оружјем. Изашла је из тајности када је 2000. године примењена против терориста у Чеченији. Пошто се облак састоји од смеше и ваздуха, сав кисеоник у облаку ступа у реакцију у тренутку експлозије.  Процес је брз (делићи секунде), тако да после детонације, када притисак нагло скаче, следи нагли пад притиска (испод атмосферског): цепају се плућа, пуцају очи и бубне опне, кидају се унутрашњи органи.

У поређењу са својим претходником, ТОС-1 Буратино, Солнцепек (Припека) добио је 30 пројектила уместо 24. Возило користе руске јединице у борби против ИД у Сирији.

4. АБХО би могли уништити чак и Терминатора

Фотографија: Дмитриј Рогулин/TAСС
 

Ни Терминатор не би имао шансе када би се сударио са руском јединицом АБХО, опремљеном лаким пешадијским пламенобацачем ЛПО-97. Својим термобаричким пројектилима ЛПО прави детонације и спаљује све око себе у пречнику од 5 метара око погођеног циља. Притом, стрелац управља ватром како у затвореном простору, тако и на отвореном, док се налази у возилу. У комплет пламенобацача улазе четири термобаричка пројектила. Домет ватре је 500 метара, али је безбедан за примену и на блиском растојању од 9 метара.

5. Контаминирану технику „хемичари“ суше „феном“ од авионског мотора

За деконтаминацију технике јединице АБХО користе авионске моторе, монтиране на возило ТМС-65. Систем ради као велики фен који раздувава раствор за деконтаминацију оклопног возила у покрету. Обично се користе мотори ловачког авиона МиГ-15, али са 30% снаге. Ако би се појачао на 50%, преврнуо би оклопно возило. Понекад се срећу мотори најразличитијих ловачких авиона, укључујући и чешке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“