У вечитом леду пронађена бактерија која подмлађује

Shutterstock/Legion Media
Јединствени бацил Bacillus F (Frost) људима може помоћи да живе 140 година и одрже репродуктивну функцију организма. Руски научник деловање бацила проверава на себи.

Анатолиј Брушков, доктор геолошко-минералошких наука и шеф катедре за геокриологију Геолошког факултета Московског државног универзитета, преко шест година је експериментисао на мишевима, убризгавајући им ове древне бактерије. Глодари су услед тога живели дуже и активније. Затим је одлучио да деловање бацила испита и на себи. 

Према Брушковљевим речима, Bacillus F је стар око три милиона година и сачувао се до данашњег дана само захваљујући зони вечитог снега и леда. Брушков је овај бацил открио током експедиције у Јакутији.

„Одмах нас је изненадило то што овај организам не показује знаке старења”, објашњава руски научник. „Колеге и ја смо га размножили и почели проучавање. Испоставило се да, иако ћелија ове бактерије наликује људским ћелијама, она живи дуже. Почели смо мишевима да убризгавамо раствор са Bacillus F и утврдили смо да ти мишеви живе 20-30% дуже него иначе”. А када је постало јасно да Bacillus F јача и имунитет, Брушков је најпре проучио све могуће пратеће ефекте, а  затим овај раствор испробао и на себи. „Ниједног тренутка нисам зажалио због тога”, изјавио је он за „Руску реч”.

Још једна шанса за живот

Раствор је готово одмах добио назив „еликсир младости”, упркос великом броју сумњичавих колега. „Занимљиво је да бактерије угину чим уђу у организам, и то угину истовремено, а мишеви као да поново оживе”, објашњава биолог Владимир Рјепин, који је био шеф лабораторије у време када су испитивања почела.

Научници су мишеве буквално спасавали од смрти. „Замислите старог миша, који је проживео просечан животни век од 600 дана. Одједном, после инјекције, он почиње да се понаша као млад миш!”, одушевљено прича Рјепин. „Сви параметри организма се нормализују и миш живи још око годину дана, тј. за трећину дуже него просечан припадник његове врсте”.

Научници претпостављају да Bacillus F може помоћи људима да живе око 140 година. Међутим, по њиховом мишљењу, још је рано говорити о индустријској производњи бацила. Најпре треба проучити механизам одржања виталности бактерија.

Неизвесна будућност бацила

„Атипичан ћелијски зид и специфичан хемијски састав беланчевина овог бацила изазивају интензивнију реакцију имуног система него када други микроорганизми доспеју у тело. Чињеница је да он изазива значајно јачање имунитета. Али засад није познато какво је деловање бацила у дугорочној перспективи”, коментарише ово откриће Надежда Миронова, старији научни сарадник Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину Сибирског одељења Руске академије наука.

Научници су утврдили „покретаче” бактерија или, говорећи научним језиком, медијаторе, који наводе имуни систем организма да реагује на инјекције са Bacillus F. То су две супстанце које имају особину да регулишу имуни систем – глаутамат и таурин. Осим тога, геном Bacillus F је знатно дужи него код других познатих бацила. Научници су у његовом саставу открили још 600 раније непознатих гена.

„Уверен сам да ћемо међу тим генима пронаћи онај који је заслужан за дуговечност. Тај ген је овој бактерији омогућио да опстане милионима година и наша је дужност да га понудимо фармацеутским компанијама”, сматра члан Руске академије наука и директор Института за криосферу Земље Владимир Мељников. „Али пред нама је огроман посао, мада су већ сад неки експерименти помогли мишевима, на пример, да обнове репродуктивну моћ и поново почну да се размножавају”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“