Маскирање руске војне технике на 5 начина

Фарбање

Маскирно бојење или чувена камуфлажаједан је од најраспрострањенијих начина да се одочију противника на неко време сакријетехника која се налази у заклонима. Променом боје објекат је мање уочљив и мења му се изглед. Техника се попут камелеона мимикријом уклапа у окружење. Управо зато већина руских тенкова Т-72 има зеленкасто-браон боју, која преовлађује у средњем континенталном појасу Русије,док је Т-90, који је 2013. године стигао у Перу на тестирање, намерно офарбан у „пустињско-степску” жуто-сивубоју.

Прекривање мрежом

Много бржи и јефтинији, мада не и увек погоднији начин да се наоружање учини невидљивим, јесте једноставно набацивање маскирних прекривача у облику мрежице, са уплетеним тракама од обојене полиетиленске фолије. Боја зависи одлокације на којој се воде борбена дејства – од„арктичке” беле до смеђе. Оваква маскирна мрежа не губи своје карактеристике чак ни на екстремним температурама. Она се не боји ни ватре, ни влаге, ни буђи, ни директних сунчевих зрака. Ипак, постоји један озбиљан недостатак – она штити само одоптичког противничког откривања. Камера беспилотне  извиђачке летелице не бележи ништа сумњиво, али термовизор ће без проблема открити сакривене тенкове или ПВО ракетне системе (чији мотори и оруђа могу имати вишу температуру од околне).

Бацање прашине у очи

Другим речима, ваља применити димну завесу, с тим што димне завесеморају бити много пута веће од маскираних објекатакако се непријатељ не би досетио где је базирана војна техника. Тако се техника може сакрити у огромном облаку. Аеросолне завесе (такосе назива маскирањепомоћу дима) идеално се комбинују са камуфлажним фарбањем технике или маскирним мрежама. Међутим, то је несигуран и „непослушан” начин маскирања, јер време мора бити суво и ведро узмалу брзину ветра, да би се противнику „бацила прашина” уочи. Што је већа брзина ветра, то се брже разређуједимна завеса и дим продире на мању дубину. Узгред, нијепожељно ни потпуно одсуство ветра. А јака киша потпуно уништава димну завесу, не остављајући ни трага од маскирања.

Надувавање

Пнеумомакете или „пуфне” сигурније су од аеросолних завеса и ефикасније „бацају прашину у очи”. Потребно је само неколико минута да се надува тенк, авион или ПВО ракетни систем. Из ваздуха их је немогуће разликовати од оригинала. Пнеумомакета је заправо костур који је обавијен херметичком футролом. Свака макета је опремљена термичким и радио-локационим имитаторима, блоком за напајање и вентилаторима. У зависности од типа, макете су тешке од 30 до 100 килограма. Могу се превозити аутомобилима, поморским или ваздушним транспортним средствима, а неки образци стају у обични леђни руксак. У оквиру државног програма наоружавања Министарство одбране Русије планира куповину макета на надувавање до 2020. За то је предвиђен посебна ставка — „набавка маскирне и имитационе технике”.

Имитирање

На изложби Министарства одбране „Дани иновација”, одржаној 5-6 октобра, сазнало се за потпуно нови начин маскирања стратешких ракетних система „Јарс”. Специјални ласери ће правити огромне холограме који ће симулирати лансирне уређаје „Јарса”. Притом ће, по речима пројектаната, овај визуелни ефекат омогућити довођење у заблуду противника, тако што ће системе приказивати тамо где их заправо нема, маскирајући саме носаче ракета у складу са околином или налик на објекте другачије намене. Засад нема информација о томе да ли је војска добила холограме.

Росијскаја газета. Сва права задржана.