Русија опет примењује интерконтиненталне балистичке ракете „Сатана”

„Дњепар” је конверзија интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М (у различитим модификацијама). Њену употребу на тржишту нуди компанија „Космотранс”, која је својевремено основана у Москви по споразуму између влада Русије и Украјине. Ове ракете су произведене у Дњепропетровску (Украјина). С почетком 1990-их се повлаче из употребе у армији, те су стога преуређене за лансирање сателита, такође уз непосредно учешће украјинских предузећа. Међутим, војнополитичка криза је унела пометњу у међународну космичку сарадњу са учешћем Русије. Тако је постала нејасна и ситуација са програмом ракете-носача „Дњепар”.

Војна ракета у мирнодопске сврхе

Раније, у зиму 2015. године, руски представници су најавили преиспитивање учешћа Русије у том програму. Међутим, 23. јула је Министарство одбране РФ саопштило да ће лансирања ракете-носача „Дњепар” бити настављена, а конверзијом ракете, тј. њеним преуређивањем за употребу у цивилне сврхе, бавиће се Државни ракетни центар „В. П. Макејев” у уралском граду Миасу. Компанија „Космотранс” од пролећа демантује тврдње да има проблема са ракетом-носачем „Дњепар”, и штавише, саопштава да од јесени 2015. године треба да буду лансирана два комуникациона сателита америчке компаније „Иридијум”, а за 2016-2017. је планирано још пет лансирања.

Зашто се Америка плаши „Сатане“?
У историји човечанства није постојало тако моћно оружје као што је руска интерконтинентална балистичка ракета Р-36М2 „Војвода“, или „Сатана“, како је назива НАТО. Само помоћу њих СССР је могао да за 30 минута уништи целокупно становништво на континенталном делу САД. Страх нагони Америку да тражи избацивање из употребе ових ракета.

Русија поседује нешто више од 60 интерконтиненталних балистичких ракета Р-36М, које до 2020. године треба у потпуности да буду повучене из арсенала, уколико рок њихове употребе још једном не буде продужен. Ради поређења, 1999-2015. године су лансиране 22 ракете „Дњепар” (21 успешно лансирање). Конкуренција међу произвођачима ракета расте у целом свету, па и у Русији, али расте и потреба за лансирањем сателита у орбиту. Ракета-носач „Дњепар” у том смислу заузима веома важан сегмент тржишта. Помоћу ње је 2003-2012. лансирано 22% свих микросателита (10-100 кг) и 18% свих наносателита (1-10 кг). Засада су то најбољи показатељи у поменутим сегментима, с тим што треба истаћи веома висок степен поузданости ове врсте ракета. Десетине универзитета и компанија по целом свету данас раде на развоју технологија за овакве апарате, тако да се може прогнозирати стабилан раст њиховог броја у наредним годинама.

Оријентациона цена једног лансирања „Дњепра” варира између 24 и 30 милиона америчких долара. Уколико у скорије време избацивање апарата у орбиту знатно не појефтини, ова ракета има шансе да остане у употреби све до 2030-их, јер је лансирање сателита помоћу ње заправо алтернатива за њену рециклажу.

Привремена замена за „Ангару”

Међутим, изузимање украјинске стране из овог пројекта и поверавање конвертовања ракете Р-36М Државном ракетном центру „В. П. Макејев” подразумева одређене напоре и ризике, јер поменуто предузеће треба да конвертује ракету која му није блиска, и то треба да уради у одређеном року.

Више о руској војсци

Потребно је дорадити и систем управљања ракетом (то обавља харковска компанија „Хатрон”), али је у том погледу компанија већ обавила свој део посла за предстојеће јесење лансирање „Иридијумових” сателита. У Русији постоје бар 4 компаније које се баве електроником космичке технике (међу њима су Централна научно-производна корпорација „Лењинац”, Научно-производни центар за аутоматику и производњу уређаја „Н. А. Пиљугин” и др.). Али и за њих ће, у случају коначног одустајања од кооперације са украјинским партнерима, рад са ракетом-носачем „Дњепар” бити проблематичан, јер нико од њих није предвидео такву врсту посла, нити ју је укључио у свој производни план.

Било како било, за 2015-2017. је најављено шест лансирања, и она морају бити извршена независно од потешкоћа на које ће се наићи, јер је у питању репутација Русије као вршиоца услуга у космичкој сфери. А убудуће ће се руско руководство свакако позабавити усавршавањем и минимализацијом трошкова ракете-носача „Ангара”, која може да замени „Дњепар”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.