Руски траг америчког космичког брода Dragon

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Експерти потврђују да су Руси и Американци периодично „позајмљивали” једни од других идеје везане за космичку технику, али сумњају да је било могуће у потпуности копирати туђе пројекте.

Недавно се у руској штампи појавила шпијунска верзија настанка америчког космичког брода Dragon, који почетком јуна није стигао до Међународне космичке станице због хаварије на ракети Falcon 9. Инжењери су препознали у њему црте транспортног брода „Зора” – еквивалентног совјетског пројекта с краја 80-их. То није једини „сличан” пројекат Руса и Американаца. На пример, облик чувеног руског брода „Буран” очигледно је прекопиран са пилотираних шатлова, пројектованих у САД. Да ли је то била техничка шпијунажа или је у питању случајна сличност?

По чему су слични?

Амерички Dragon и совјетска „Зора” имају доста сличности. Оба брода имају млазне моторе за атерирање, а носивост им је преко 3 тоне. Пилотиране верзије могу да имају готово исти број чланова посаде – осморо у „Зори” и седморо у „Драгону”. Оба брода су предвиђена за вишекратно коришћење. И један и други имају кабину сегментно-конусног облика која се враћа на Земљу.

Фау 2 – једна успешна копија

Према сведочењу руских научника, у читавој историји израде космичких апарата било је само неколико случајева успешног копирања. Један од њих је Фау-2б. То је била прва балистичка ракета далеког домета. Њен конструктор је Немац Вернер фон Браун. Крајем 1940-их година САД и СССР су је у потпуности ископирали. Управо је Фау-2, према сведочењу стручњака, послужила целој светској космичкој индустрији као фундаментални модел ракете. Лансирањем трофеја, а нешто касније и модификованих ракета Фау-2 покренут је амерички програм Hermes. Тако су покренути и неки совјетски ракетни и космички програми. Прве кинеске балистичке ракете Дунгфенг-1 такође воде своје порекло од совјетских ракета Р-2, створених на основу Фау-2.

„Зору” је 1980-их година пројектовао генијални конструктор научно-производне корпорације „Енергија” Константин Феоктистов, али је брод остао на нивоу скице. Сам аутор је сматрао да би квалитет схеме на којој је радио био недовољан за потребну прецизност атерирања. Поред тога, руски инжењери истичу да се у космичком броду Dragon и поред млазних мотора активно користи падобрански систем кочења, као у „Сојузу”.

Додуше, по мишљењу конструктора, чињеница да се бродови граде са истим циљем већ подразумева сличност самих пројеката. „Тако и треба да буде, они нису ни могли да не буду слични, јер су грађени са једнаким задацима. Разлика је само у облику трупа: код нас је традиционалан облик, а код Американаца је конус”, каже Иван Моисејев, научни руководилац Института за космичку политику. „Сличност је у свему осталом типична, нарочито у томе што је и за један и за други брод било предвиђено атерирање помоћу ракетних мотора, што је само по себи технички ризично. Обично се користи друга технологија”.

Фотографиjа: РИА „Новости“

Да ли је тешко „ископирати” ракету?

Светској историји још нису познати случајеви потпуног „копирања” мотора. У том смислу је индикативно искуство протеклих година. САД су купиле од Русије лиценцу за производњу ракетних мотора РД-181 на својој територији. Руси су по уговору били дужни да им помогну у свему, од изградње погона до монтирања мотора на космичке бродове. Испоставило се, међутим, да је то обично бацање пара, јер је технолошки процес производње мотора био прилагођен руској индустрији.

На крају је постигнут договор да Русија сама извози РД-181 у САД. „Добили смо понуду да извозимо моторе после неуспешног покушаја њихове прозводње на америчкој територији. Садашњи уговор предвиђа ограничење коришћења РД-181 у војне сврхе. Испоручићемо 60 мотора за милијарду долара”, рекао је руководилац ракетно-космичке корпорације „Енергија” Владимир Солнцев.

САД су одустале од идеје да производе ракете на својој територији, јер би ради тога морале да реорганизују своју индустрију. „На пример, одређени део Американци праве од полимера ојачаних карбонским влакнима, а ми од метала. Они користе један састав за топљење метала, а ми други”, каже Моисејев за „Руску реч”. „Чак ако би обавештајна служба успела да добије цртеж целе ракете, то би конструкторима могло послужити само као извор нових идеја. Мада је и то питање, јер су стимуланси за све нове идеје доступни свима – налазе се у уџбеницима за пројектовање ракета”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“