У Русији се уводи „право на заборав“

Државна дума је у петак 3. јула у завршном претресу усвојила закон „о праву на заборав“. Он омогућава грађанима да од интернет-претраживача захтевају уклањање линкова на интернет-странице са подацима који нису веродостојни или нису актуелни, или су пласирани уз кршење закона. Оператери имају рок од 10 дана после обраћања грађана да уклоне дотичну информацију. У случају да оператер (уз обавезно образложење) одбије да обустави објављивање спорних линкова, грађанин у складу са овим законом има право да се обрати суду. Закон треба да ступи на снагу 1. јануара 2016. године.

Нови Сноуденови подаци: лов на антивирусе
Специјалне службе САД и Велике Британије покушале су да оборе софтвере руске компаније „Лабораторија Касперског” и још преко 20 произвођача антивирусних програма. О томе сведоче документи које је објавио Едвард Сноуден. Директор компаније Јевгениј Касперски овај покушај пореди са „добром ревизијом”.

Како је за „Руску реч“ истакнуто у доњем дому руског парламента, „људи већ дуже време говоре о томе“ [о потреби за доношењем таквог закона] и то је „апсолутно“ у складу са европском праксом. „Постоје жеље које изражавају грађани, а не власти. Грађани желе да удаље са интернета оно што их оптерећује или љути, или им квари репутацију“, каже Вадим Дењгин, један од аутора закона и први заменик председника Комитета Државне думе за информациону политику, информационе технологије и комуникације. По његовим речима човек може да удаљи информацију о себи тако што се непосредно обраћа ресурсу на коме је та информација објављена, али „шта ако се тај ресурс налази изван јурисдикције Руске Федерације?” – питају се посланици. Тада је, како кажу, могуће удаљити информацију само обраћањем интернет-претраживачу. „Закон је усмерен на борбу против оних грађана који се налазе у иностранству и блате грађане наше земље. Њима је потпуно јасно да би лако били откривени ако би то исто писали са руских сервера“, објашњава Дењгин.

Нова улога

Посланици парламента нису самостално припремали „право на заборав“. Формиран је савет експерата у који су између осталих ушли и правници и представници IT сектора. Захваљујући томе у трећу редакцију закона су унете „битне корекције“, каже Матвеј Алексејев, директор за спољне везе компаније Rambler. Међутим, кључне примедбе су и даље актуелне. „Како ће алгоритам претраживања одређивати да ли је неки податак још увек актуелан, и да ли је од ширег значаја или не? Оно што за мене више није актуелно, може имати значаја за друге људе“, каже Алексејев, изражавајући недоумицу поводом тога што закон не предвиђа критеријуме помоћу којих се неки податак може сврстати међу оне који више нису актуелни или немају шири значај.

Сајбер-оклоп за електронски рат
Влада Русије планира да до краја године размотри предлог закона о безбедности информационе инфраструктуре од посебног значаја, који ће Русији омогућити стварање комплексног система заштите од сајбер-напада.

„Јандекс и други интернет-претраживачи критиковали су нацрт закона откако су сазнали за њега“, речено је за „Руску реч“ у информативној служби Јандекса. У суштини, овим законом се компанијама које обезбеђују претраживање на интернету додељује улога судије и правосудних органа, истичу представници компаније и додају да IT сектор не може имати такве ингеренције. Поред тога, представницима Јандекса „не делује ефикасно“ уклањање линкова из претраживача, уколико сам податак остаје на изворном сајту. Раније је Јандекс изложио на интернету сопствени закључак о нацрту закона, где истиче да закон садржи „очигледне супротности са важећим законодавством“, укључујући и Устав. „Фактички“ он „омогућава да се ограничи претрага и приступ информацијама о било ком догађају из прошлости, што је у непосредној супротности са уставним правом на тражење и добијање информација“, каже се у поменутом закључку.

Рок застарелости

Галина Арапова, директорка Центра за заштиту права медија и чланица Међународне асоцијације медијских експерата при Оксфордском универзитету, изјавила је у интервјуу за „Руску реч“ да је овај закон у супротности са Уставом Руске Федерације, као и са међународним стандардима утврђеним Европском конвенцијом о људским правима. Поред тога, по њеном мишљењу, руски законодавци су извршили „замену теза“. „Како се пропагира право на заборав? Објашњавају нам да је то у складу са напредним тенденцијама у Европи, док у исто време читава Европа на сав глас говори о томе да је закон реакционаран и врло озбиљно га критикује“, каже Арапова. Она при томе истиче да је формулација „податак који није актуелан“ веома непрецизна. „Кроз годину дана ће се ситуација променити и тај податак може поново постати актуелан. Ако неко раније није желео да се бави политиком, а онда изненада одлучи да се њоме бави, тада ће све што је било у његовом животу постати више него актуелно“, наводи она. Захваљујући овом закону, по њеном мишљењу, власти су сада добиле додатне полуге за вршење притисака на новинаре, блогере и људе који су активни на интернету.

Русија развија систем глобалног праћења Интернета
Русија се не наоружава само ракетама, него и софтвером за праћење и анализу података на Интернету. Како се сазнаје, „Уједињена корпорација за производњу уређаја“ ради на стварању система мониторинга и анализе војнополитичке ситуације у Русији и свету.

Све оптужбе о томе да закон није у складу са руским законодавством представници Државне думе карактеришу као „ноторну глупост“. „Ни са чим он [нови закон] није у супротности. Намерно се диже тензија око њега“, сматра Дењгин и подсећа да, на пример, помоћу „права на заборав“ нико неће моћи да се „опере од учињених кривичних дела“. Документ, наиме, забрањује да се уклања информација „о догађајима који садрже елементе поступака који подлежу кривичном гоњењу“, а за које није истекао рок застарелости, као и податке „о прекршају за који пресуда починиоцу није преиначена или поништена“. И друго, истиче посланик, свакако је суд тај који у случају потребе доноси коначну одлуку, „а није извесно да ли ће он дозволити уклањање дотичног податка“.

Па ипак, представници интернет-компанија који су разговарали са дописницима „Руске речи“ већ очекују да ће главни терет судских поступака пасти на интернет-претраживаче, јер овај закон подстиче грађане да се обраћају претраживачу уместо сајтовима који су прекршили њихова корисничка права. „Сами по себи претраживачи не пласирају никакве информације и не сносе одговорност за њихово објављивање“, подсећају представници Јандекса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.