Помоћу „борбених кртица” Хрушчов планирао да дигне Америку у ваздух

у Совјетском Савезу се тајно радило на пројектима „борбених кртица” које могу да уништавају непријатељске подземне комуникације и дубоко укопане и добро заштићене командне пунктове, да дижу у ваздух арсенале оружја скривене дубоко у стенама, да неприметно продиру далеко у позадину фронта и тамо излазе напоље и искрцавају десант где нико то не очекује. Почетком 20. века такви подземни самоходни апарати третирани су као супер-оружје.

Сматра се да је први пројекат борбеног подземног самоходног апарата разрадио наш човек, Московљанин Петар Расказов, још 1904. године. Његови цртежи су нестали почетком Првог светског рата, а касније су се појавили у Немачкој. Совјетски Савез се почетком 1930-их вратио овој идеји. Стварањем „борбене кртице” бавио се инжењер Требељев. Он је намеравао да конструише машину која стварно личи на кртицу. Успео је чак да направи и тестира пробни примерак, али на томе се све и завршило.

Стварање „борбене кртице” било је у већој тајности него израда совјетске атомске бомбе. Зато су и подаци о тој теми врло оскудни. Познато је да је Хрушчов свесрдно подржавао овај пројекат.

Такође је познато да је у Украјини била саграђена тајна фабрика за израду подземних самоходних апарата, а 1964. године је направљен први совјетски подземни самоходни апарат на нуклеарни погон, који је добио назив „Борбена кртица”. О „кртици” је остало сачувано мало података. Имала је издужени цилиндрични труп од титанијума са заоштреним носом и моћном бушилицом. Према различитим подацима, била је широка од 3 до скоро 4 метра и дуга 25-30 метара. Под земљом се кретала брзином од 7-15 км/ч.

Постоје подаци да је у стварању овог апарата учествовао и академик Сахаров. За ту прилику је разрађена оригинална технологија дробљења земљишта и оригинални погонски систем. Око трупа „кртице” је стварана кавитација (ваздушни јастук) која је смањивала силу трења и омогућавала апарату да пробија чак и гранит и базалт.

Посада „Борбене кртице” имала је пет чланова. Поред тога, машина је могла да превози још 15 припадника десантних јединица и око једне тоне терета (експлозива или наоружања). Циљ таквих борбених машина био је да уништавају утврђене објекте, подземне бункере, командне пунктове и укопане ракетне силосе. Поред тога, „Борбене кртице” су се спремале и за извршавање посебне мисије.

Према идеји војног врха СССР-а, у случају заоштравања односа са САД ове справе су могле бити искоришћене за подземни напад на Америку. Било је планирано да се „Борбене кртице” уз помоћ подморница доставе у приобалне воде сеизмички нестабилне Калифорније, да затим кроз земљу продру на територију САД и поставе подземне нуклеарне мине у подручјима где су се налазили амерички стратешки објекти. Ако би атомске мине биле активиране, то би у региону изазвало веома моћне земљотресе и цунамије који би се могли приказати као обична природна катаклизма.

Према појединим подацима, тестирања совјетске нуклеарне „Борбене кртице” извођена су на различитим врстама земљишта: у Подмосковљу, у Ростовској области и на Уралу. Сведоци су највише били фасцинирани могућностима које је ова справа показала у планинама Урала, где је „кртица” са лакоћом „гризла” тврде стене и уништавала подземни циљ. Међутим, поновљено тестирање у уралским планинама завршило се трагедијом – машина је из непознатог разлога експлодирала, а сви чланови посаде су изгинули. После тога је пројекат затворен.

На основу материјала Росијске газете

http://www.rg.ru/2015/03/21/subterrina-site.html

http://rg.ru/2015/06/04/krot.html

Росијскаја газета. Сва права задржана.