Што нико не подиже, то подигне хеликоптер Ми-26

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Три најнеобичнија терета које је превезао тешки хеликоптер Ми-26.

Током 2015. године Русија планира да произведе 7-8 хеликоптера Ми-26 са највећом носивошћу на свету, и то у различитим модификацијама, укључујући и оне за иностране купце. Произвођачи Ми-26 констатују да на светском тржишту хеликоптера расте потражња за тешким хеликоптерима велике носивости. И поред тога што преко 30 година верно служи руској армији, Ми-26 је и даље звезда авио-салона због својих грандиозних габарита и неограничених могућности за превожење свих могућих терета. Портал Russia Beyond је одабрао три најнеобичнија терета које су превезли хеликоптери Ми-26.

„Чинук

„Летеће краве”, како Ми-26 називају сами пилоти, имају огроман списак заслуга. Ови хеликоптери су били у Сомалији, Камбоџи и Индонезији, а на територији бивше Југославије коришћени су у оквиру мировних операција УН, гасили су пожаре у Грчкој...

Ми-26 помаже чак и Оружаним снагама САД. Команда НАТО-а ангажовала је руску авио-компанију „Вертикала-Т” да обезбеђује транспорт у Авганистану помоћу хеликоптера Ми-26. 

Наиме, у авганистанским планинама је 2002. погођен амерички војни теретни хеликоптер CH-47 Chinook. Да не би оптерећивали статистику борбеним губицима, Американци су одлучили да извезу хеликоптер са ратишта и пошаљу на ремонт. Поправка хеликоптера је прилично скупа, али је много важније да извештај буде „чист”, јер се не би сматрало да је хеликоптер погођен уколико је послат на поправку. Најтежи део посла је био да се евакуише оштећена техника.. Американци су прво сами покушали да извуку погођени хеликоптер помоћу другог истог таквог „Чинука”, али без успеха. Морали су се обратити Русима.

Руским пилотима је требало три сата да „Чинук” прикаче сајлама за свој Ми-26 и да са таквим теретом прелете 400 km до ваздухопловне базе у Баграму, и да притом обаве још два успутна слетања ради додатног пуњења горивом.  

Ту-134

Хеликоптером Ми-26  је 2. фебруара 2012. транспортован Ту-134, најгломазнији совјетски млазни авион. Ту-134 је одрадио свој радни век и требало га је транспортовати из Санкт Петербурга на полигон у Нижњем Новгороду, да би специјалне службе помоћу њега увежбавале антитерористичке операције.

Да би хеликоптер подигао „Пиштаљку” (тако се Ту-134 назива због карактеристичног звука мотора) требало је најпре скинути моторе са авиона и подсећи му крила. Али чак и у „сасеченој” варијанти распон крила био је скоро 30 метара, а тежина трупа авиона – преко 40 тона. Осим тога, веома је ризично превозити овако необичан терет на спољној подвесци хеликоптера: довољан је најмањи удар ветра, па да терет окачен о сајле почне самостално да „једри” по ваздуху.

Ми-26 је из првог покушаја успео да одлепи од земље авион Ту-134, али је морао да лети репом напред, зато што му због ветра никако није полазило за руком да окрене труп авиона. Ипак, пилоти су после неког времена успели да исправе положај авиона, тако да је транспортовање прошло у стандардном режиму, ако се не рачуна затварање трасе „Санкт Петербург-Псков”, ради безбедности возача. Због овог необичног „дуета” аутомобили су стајали у колони, а возачи нису одмах могли да схвате ко кога превози, јер је хеликоптер Ми-26 по својим димензијама неупоредиво мањи од авиона Ту-134.  

Ми-26

Маја 2015. хеликоптер Ми-26Т је извео оригиналну транспортну операцију: практично је превезао сâм себе. На спољној подвесци хеликоптера био је труп истог таквог Ми-26, тежак 14 тона, који је требало транспортовати из Јошкар-Оле у Ростов на Дону ради ремонта. Није било друге алтернативе за превожење огромног трупа Ми-26. „Летеће краве” су једине које у ваздух могу подићи терет оваквих димензија и тежине.

„Операција транспортовања трупа хеликоптера трајала је девет дана”, каже старешина тима „Роствертол-Авиа” Валериј Чумаков, а цитира га информативна служба компаније „Вертолёты России” („Хеликоптери Русије”). „Маршрута је ишла преко Чебоксарија, затим преко Уљановска, Саранска, Пензе, Саратова и Волгограда. Успут се време мењало, изређала су се сва годишња доба – од зиме до лета, али никаквих тешкоћа није било. Преко 15 година радим на Ми-26Т и са сигурношћу могу рећи да је овај хеликоптер створен за овакве операције као ниједан други”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“