Командоси добијају бацач граната ДП-64

ДП-64 је конструисан 1989. у фабрици „Дегтјарјов“ у Коврову, али се донедавно није производио серијски. Извор: Валериј Шарифулин / ТАСС.

ДП-64 је конструисан 1989. у фабрици „Дегтјарјов“ у Коврову, али се донедавно није производио серијски. Извор: Валериј Шарифулин / ТАСС.

Снаге ратне морнарице РФ добиће двоцевне бацаче граната ДП-64 „Непрјадва“ калибра 45 mm за уништавање подводних циљева. Овај бацач граната је намењен заштити од напада командоса на бродове усидрене на истуреним положајима војно-поморске базе или на отвореном простору. У Русији је почела серијска производња овог оружја.

„Ми смо 2014. добили озбиљну поруџбину од Министарства одбране. Сада не могу да кажем која количина је у питању и којим јединицама је оружје намењено, али реч је о ратној морнарици“, саопштио је новинарима представник компаније „Базалт“ током војне изложбе IDEX-2015. у Абу Дабију, престоници Уједињених Арапских Емирата.

Бацач граната је намењен заштити од напада командоса на бродове усидрене на истуреним положајима војно-поморске базе или на отвореном простору. ДП-64 се користи и за заштиту обалске инфраструктуре и морских платформи. Максималан домет му је 400 m, користи фугасне гранате, а паљба се врши из обе цеви појединачно. У комплету се испоручују и светлосне гранате које у ноћним условима олакшавају откривање командоса у води.

ДП-64 је конструисан 1989. у фабрици „Дегтјарјов“ у Коврову, али се донедавно није производио серијски. У оперативну употребу је уведен 1990. Првобитно су га поседовале само јединице за посебне намене у оквиру трупа државне безбедности КГБ СССР.

Затим је у мањим партијама почео да се производи за командосе и Федералну службу безбедности (ФСБ), као и за јединице пограничне службе и одреде антидиверзантских снага. Овим бацачем граната могу бити опремљене и јединице обалске страже, војни и цивилни бродови, чамци и друга пловила.

Предвиђена је и понуда ДП-64 за извоз (пре свега као ефикасног оружја против пирата), али засада нема података о склопљеним пословима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“