„Нуклон“ решава тајне тамне материје

Очекује се да ће руски пројекат „Нуклон“ светску статистику бележења космичког зрачења, која је сакупљена током последњих 50 година истраживања, успети бар да удвостручи. Извор: Роскосмос.

Очекује се да ће руски пројекат „Нуклон“ светску статистику бележења космичког зрачења, која је сакупљена током последњих 50 година истраживања, успети бар да удвостручи. Извор: Роскосмос.

Пројекат „Нуклон“ ће омогућити да се спроведе циљана потрага за подацима који могу да потврде хипотезу о постојању саставних елемената тамне материје - странглетима. Будући да су странглети настали у раним фазама еволуције Космоса, овај руски пројекат ће дати велики допринос разумевању настанка нашег света.

Крајем децембра 2014. у орбиту је лансиран руски сателит „Ресурс-П“ бр. 2. На њему се налази научна апаратура „Нуклон“, чији је задатак потрага за тајанственом и необичном тамном материјом путем регистровања и проучавања космичког зрачења.

Апаратуру „Нуклон“ је пројектовао Научноистраживачки институт за нуклеарну физику Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ). Како би се она поставила на сателит, научници су морали да реше тежак задатак: она није могла бити тежа од 300 килограма. Притом им је успело да сачувају осетљивост на честице високе енергије. Научници су искористили најсавременије микротехнологије: само независних сензора у апаратури „Нуклон“ има 12 хиљада. Очекује се да ће овај пројекат светску статистику бележења космичког зрачења, која је сакупљена током последњих 50 година истраживања, успети бар да удвостручи. Експеримент ће трајати најмање пет година.

Како видети материју Космоса

„Нуклон“ ће омогућити да се спроведе циљана потрага за подацима који могу проверити хипотезе о постојању странглета – саставних елемената тамне материје. Претпоставља се да су странглети настали у раним фазама еволуције Свемира и могли да се задрже као реликти.

Дмитриј Подорожни, МГУ „Ломоносов“

Научна апаратура „Нуклон“ је причвршћена за „Ресурс-П“ бр. 2. као тег. „Ми смо створили, такорећи, мали додатак великом свемирском броду. У условима природних ограничења, која постоје у сфери фундаменталних научних програма, овај начин је веома напредан, а у нашем случају једино могућ. Наш метод нам је омогућио да одустанемо од стварања прескупог специјализованог космичког апарата за експеримент. Килограм корисног терета у орбити кошта двоструко више него килограм злата“, изјавио је за „Руску реч“ руководилац пројекта, шеф лабораторије за галактичко космичко зрачење Научноистраживачког института за нуклеарну физику МГУ Дмитриј Подорожни.

Космичко зрачење представља најважнију компоненту видљивог дела материје Космоса и зато је његово проучавање у свим аспектима један од фундаменталних задатака природне науке. Главни параметри космичког зрачења су тип честице и њена кинетичка енергија. По овим карактеристикама граде се модели Галаксије и целог Космоса, спроводи се циљана потрага за необичним појавама које могу експериментално да докажу параметре честица тамне материје.

Тајна порекла Космоса

Према подацима којима наука тренутно располаже, удео тамне материје у маси Космоса износи 26,8%. Ако реши тајну њеног порекла, човек се може приближити одгонетању тајне порекла Космоса.

„Чињеница постојања тамне материје утврђена је на основу гравитационих ефеката, али о њеној природи постоји много најразличитијих хипотеза. Пројекат ‘Нуклон’ ће омогућити да се спроведе циљана потрага за подацима који могу проверити хипотезе о постојању странглета – саставних елемената тамне материје. Претпоставља се да су странглети настали у раним фазама еволуције Космоса и могли да се задрже као реликти. Осим тога, према савременим моделима, странглети могу да настају и данас у сусрету неутронских или кварк звезда“, објашњава Подорожни.

„Нуклон“ није случајно постављен у орбиту. Тачније карактеристике галактичког космичког зрачења могу се установити само изнад атмосфере Земље, јер до њене површине не долазе сами космички зраци, већ само секундарне честице, које настају при сусрету космичког зрачења са материјом атмосфере.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“