Чурјумов о мисији на комету која носи његово име

Руска реч: Климе Ивановичу, како оцењујете мисију сонде „Розета“ („Rosetta“) на комету Чурјумова-Герасименко?

Клим Чурјумов: Мисија још није завршена. Чекамо коначне резултате, али већ сада се може рећи да је постигнут стопостотни успех. Још док се сонда приближавала комети, на удаљености од око 10 km добили смо детаљну информацију о рељефу њене површине. Европске колеге су одмах направиле глобус комете и поклониле нам мале макете.

Главно достигнуће је спуштање модула „Фила“ („Philae“) на језгро комете. То је далеко теже од спуштања на Марс, Венеру или друге планете, јер тамо има више простора и гравитација је много јача. Наравно, претходно смо добили све карактеристике комете и израчунали смо силу теже. Али када је модул атерирао нису се активирали харпуни чији је задатак био да задрже „Филу“ на површини комете.

Како се могло догодити да врло сложена техника стигне до комете, а да се харпуни заглаве?

Модул је 10 година био у свемиру. Мали спојеви (шарке) могли су да се заваре један уз други под дејством соларних протона. „Розета“ је стално била изложена сунчевом ветру. То се могло одразити на функционалност механизма харпуна. А можда је модул најпре додирнуо површину само једном од три ноге, а харпуни се по правилу активирају када површину додирну бар две ноге.

Било како било, с обзиром да на комети готово и нема гравитације модул је од благог додира одскочио 500 m, затим је још једном дотакао површину и поново одскочио. Тек у трећем покушају је причвршћен за површину. Човек би у тој ситуацији једноставно одлетео на орбиту комете и одмах би развио космичку брзину. После свих проблема са батеријама на модулу „Фила“ надамо се да ће оне почети да раде у нормалном режиму.

И поред режима штедње батерија подаци ипак пристижу на Земљу?

Да. Штавише, испуњено је преко 80% задатака. Модул поседује десет високопрецизних уређаја, од којих је осам активирано. То је огроман успех! Захваљујући овом искуству убудуће ће бити могући хитни летови ракета са нуклеарним бојевим главама у правцу опасних астероида или комета који могу угрозити Земљу.

Медији су писали да сте Ви још током 1960-их предсказивали да ће човечанство помоћу проучавања комета моћи да реши загонетку појаве живота на Земљи.

На кометама постоје сложене органске материје. На пример, у репу комете Wild 2 пронађен је глицин. Свима је познато да без те супстанце човек једноставно не може да живи, јер мозак и кичмена мождина не би функционисали. Сада је већ доказано да је изотопни састав воде из океана идентичан саставу воде из језгра комета. Према једној теорији, вода се на Земљи појавила захваљујући паду огромног броја комета на нашу планету. Затим је настала двострука спирала ДНК.

На чему сада радите?

Настављам да обрађујем спектре комета. Већ имамо на десетине хиљада фотографија и видео-снимака направљених помоћу телескопа у САД, Мексику, Чилеу и Украјини. Много тога је већ обрађено, али већи део ће остати мојим асистентима за будућа проучавања.

Спектри су као отисак прстију комете. Сви они личе једни на друге, али је ипак сваки од њих јединствен. Помоћу савремених телескопа добијају се прикази са стопостотном резолуцијом. Чак и помоћу телескопа са прилично лошим сочивом добре камере могу да забележе огромну количину података. Космички телескопи су данас продрли у такве даљине, да ми чак видимо крај Васионе, тј. објекте настале услед Великог праска пре 13 милијарди година.

Постоји неколико легенди везаних за откривање комете Чурјумова-Герасименко. Како сте заправо открили ту комету?

После наших запажања требало нам је месец дана да схватимо да смо дошли до открића. Ми смо пратили друге објекте и открили смо нову комету истовремено на пет фотографских плоча. На четири плоче је она била на самом крају слике, а на једној у центру, јер смо погрешно усмерили телескоп. Најпре смо мислили да је у питању дефект на фотографској плочи.

Тачну орбиту је израчунао астроном Николај Бељајев, који је сада протојереј једног манастира у Русији. Затим смо послали телеграм нашим колегама у другим земљама. Када су они по задатим координатама видели комету, добили смо телеграм да је откриће признато и да се комети додељује име њених проналазача.

Одржавате ли контакте са својом колегиницом Светланом Герасименко, са којом сте открили сада већ чувену комету?

То се подразумева! Стално се дописујемо путем електронске поште и комуницирамо помоћу видео-везе. Био сам код ње у Душанбеу [Таџикистан] на конференцији посвећеној новим открићима. Поклонила ми је веома леп источњачки шал!

Росијскаја газета. Сва права задржана.