Брига о гускама, протони против рака и климатске промене

Желите ли да проучавате миграције арктичких гусака? Извор: Shutterstock.

Желите ли да проучавате миграције арктичких гусака? Извор: Shutterstock.

Шта се догађа са климом, како се ефикасно борити против рака и како помоћи арктичким гускама? У Москви је од 8. до 12. септембра одржан научни форум „Недеља науке“ („Science Week“). Стручњаци из различитих научних области из Русије и иностранства окупили су се како би представили своје пројекте и дискутовали о њима. „Руска реч“ је за вас изабрала најинтересантније међу њима.

Арктичке гуске

Петар Глазов, научни сарадник Института за географију РАН, бави се проучавањем миграција арктичких гусака. Ради се о лисастој гуски и другим врстама које лете из Европе на Арктик, где подижу потомство. Циљ истраживања је да установи како треба управљати популацијом птица да би се спречило њихово изумирање.

Овакви пројекти у Европи одавно постоје, али доскора научници нису имали ни најмању представу о томе шта се са гускама догађа на територији Русије. Научници из Института за географију РАН први пут су почели хватање и прстеновање птица на њиховом путу ка Арктику.

„Гуске су индикатор повољног стања климатских услова на конкретној територији“, каже Петар Глазов. „Оне су ограничене климатским условима и крећу се ван снежних територија у потрази за свежом травом. Њихов задатак је да на Арктик стигну у добром стању, јер управо од тога зависе виталност и отпорност њиховог потомства. У периоду размножавања гуске користе резерве масти које су сакупиле на путу према Арктику.“

Према речима Глазова, главни проблем за гуске у Русији су запуштена пољопривредна добра. Напуштена поља и шуме које је изломио ветар не одговарају птицама, јер трава на овим местима није добра за исхрану. Осим тога, становништво се доста активно бави ловом на гуске. Зато су оне често принуђене да се ради одмора заустављају на сасвим неочекиваним местима, између осталог, и у индустријским зонама. Научници сматрају да је на територији Русије неопходно створити мрежу специјално припремљених зона за одмор гусака током њиховог лета на север.

Протонски акцелератор за лечење рака

Нови компактни протонски акцелератор користи се за лечење рака. Фотографија: Press Photo.

Физички институт „Петар Николајевич Лебедев“ пре неколико година је разрадио нови компактни протонски акцелератор који се користи за лечење онколошких обољења. Према речима његовог ствараоца, академика Владимира Балакина, ова технологија омогућава да се у већ постојећој болници постави мали уређај, а не мора да се гради нова болница специјално за акцелератор, како се то данас чини. „Успели смо да уклонимо све недостатке постојећих система“, тврди Владимир Балакин. „Повећали смо прецизност зрачења и смањили цену уређаја.“

Прошле године је његов протонски акцелератор набавила Општа болница Масачусетског технолошког института у САД. На тендеру су учествовали сви светски произвођачи ове врсте технологије, али победио је релативно јефтин и високо ефикасан Балакинов пројекат.

Лечење протонским зрачењем, по мишљењу научника, има бројне предности. Гама зраци који се користе у терапији зрачењем не делују само на тумор, већ на свом путу уништавају и здраво ткиво. Зрачење протонима је мање штетно. Протонски зрак се може веома прецизно, до дела милиметра, фокусирати на жељено место.

Сесија зрачења пацијента оболелог од рака помоћу Балакиновог уређаја траје 10 минута, то јест три пута краће него код других технологија које данас постоје на тржишту. У Русији се нови протонски акцелератор однедавно користи у болницама у градовимa Пушчино и Протвино у Московској Области. „Током следећих 10-20 година терапија зрачењем ће претежно прећи на коришћење протонских уређаја“, сматра Владимир Балакин.

Над северном хемисфером се надвија антициклон

Извор: Shutterstock.

„Крајем 21. века просечна температура у Русији биће виша за 7 степени и износиће +5 степени Целзијуса“, изјавио је Александар Чернокуљски, научни сарадник лабораторије за теорију климе Института за физику атмосфере „Александар Обухов“ РАН. Према његовим речима, пролеће 2014. било је у целом свету најтоплије у историји метеоролошких посматрања, заостајући једино за 2010. Температура у мају ове године у просеку је била за 0,74 степена Целзијуса виша од просечних показатеља у 20. веку и износила је +15,54 степени Целзијуса. Најтоплији су били региони Средње Азије, североисток Сибира и Аустралија.

Површина дебелог слоја леда на Арктику је све мања. „Ослобађање метана ће убрзати процес глобалног загревања. Што се тиче области вечитог леда, прешли смо тачку иза које нема повратка“, каже Чернокуљски. Према његовим речима, научницима су недавно постали доступни јединствени подаци руских подморница о катастрофалном смањењу површине леда. Неки компјутерски модели, каже Чернокуљски, показују да до 2040-2050. леда на Арктику уопште неће бити и погубне климатске промене неће више моћи да се избегну.

Најновија истраживања лабораторије у којој ради Чернокуљски сведоче о томе да би на територији Европе и у целој северној хемисфери услед промене климе учесталост екстремних метеоролошких појава, међу којима је и снажан статичан антициклон, могла бити све већа. То ће изазвати катастрофалну сушу и екстремне врућине. На пример, у периоду антициклона 2010. температура ваздуха у Москви је појединих дана прелазила +33 степенa Целзијуса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“