Русија ствара свој систем „муњевитог глобалног удара“

Макета ракете „Јахонт“ у природној величини. Извор: ИТАР-ТАСС.

Макета ракете „Јахонт“ у природној величини. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија може да направи свој еквивалент за систем „глобалног муњевитог удара“ у случају реалне претње од стране САД. Програм „глобалног муњевитог удара“ предвиђа постојање хиперзвучних ударних средстава која су у стању да за минимално време униште циљ у било којој тачки на планети.

Одговор на нове претње

Ако буде потребно, Русија ће створити свој одговор на систем „муњевитог глобалног удара“ на коме раде у САД. О томе је изјавио Јуриј Борисов, заменик министра одбране, који је задужен за војно-индустријски комплекс. Ово нам говори о томе да Москва у стопу прати Вашингтон и да се озбиљно латила посла на стварању хиперзвучних крстарећих ракета великог домета.

Програм „глобалног муњевитог удара“ предвиђа постојање хиперзвучних ударних средстава која су у стању да за минимално време униште циљ у било којој тачки на планети. Како је за „Руску реч“ изјавио Владимир Дворкин, бивши начелник 4. Научно-истраживачког института (НИИ) Министарства, америчка поморска балистичка ракета „Трајдент“ лети до Москве 15–20 минута, а копнени „Минитмен-3“ лети 25–35 минута. Лансирање ових ракета и израчунавање њихових путања лако се уочава и фиксира средствима за упозорење на ракетни напад. Има времена и за довођење система ПРО у борбену готовост.

Америчка поморска балистичка ракета „Трајдент“ лети до Москве 15–20 минута, а копнени „Минитмен-3“ 25–35 минута. Лансирање ових ракета и израчунавање њихових путања лако се уочава и фиксира средствима за упозорење на ракетни напад.

Вашингтон управо због тога намерава да направи оружје које је у стању да за минимално време савлада растојање од САД до Русије. За разлику од балистичких ракета, хиперзвучне ће се лансирати са бомбардера или земаљских лансирних уређаја Mk-41. Ово треба да онемогући уочавање лансирања од стране постојећих космичких и земаљских средстава за упозорење на ракетни напад.

Америка је данас лидер у прављењу хиперзвучних летелица. Паралелно ради на изради неколико типова: X-43A (NASA), X-51A (ВВС), AHW (СВ), ArcLight (DARPA, ВМС), Falcon HTV-2 (DARPA, ВВС). По мишљењу стручњака, појава ових типова летелица треба до 2018–2020. да омогући стварање хиперзвучних авијацијских крстарећих ракета великог домета.

Русија ради на хиперзвучним ракетама

У Русији се ништа не оглашава о раду на оваквим пројектима, иако је крајем 1970-их у СССР-у била направљена прва хиперзвучна машина. Пројектанти из МКБ „Радуга“ (Машински конструкторски биро, град Дубна, Московска Област) су је још 1997. први пут показали на авио-салону МАКС. Била је представљена као систем прве класе – хиперзвучна експериментална летелица (ГЕЛА) Х-90. Према подацима овог предузећа, ракета је имала домет лета до 3000 km. Носила је две бојеве главе са индивидуалним навођењем, способне да униште циљеве на удаљености од 100 km од тачке раздвајања.

Тако Х-90 и није уведена у наоружање руске армије, али њени принципи рада слични су описима маневришућих нуклеарних бојевих глава балистичких ракета „Топољ-М“, „Јарс“ и нове РС-26. Министарство одбране их је више пута наводило као пример за савладавање сваког система противракетне одбране. По речима припадника војске, маневришући блок у сваком тренутку може да „мрдне“ и потпуно непредвиђено да промени правац лета, што гарантује савладавање система НПРО САД.

Потпредседник руске Владе Дмитриј Рогозин каже да се у земљи активно ради на изради хиперзвучних ракета. Мада, о садашњим успесима може се судити само по индиректним показатељима. Овога лета су корпорација „Тактичко ракетно наоружање“, Министарство одбране и Минпромторг известили да су усагласили програм за хиперзвучне ракетне технологије. У израду перспективне технике биће уложено преко 2 милијарде рубаља, а први апарат ће се појавити најкасније до 2020.

Смртоносни „Циркон“

„Надзвучне крстареће ракете обично лете брзином од 2–3 маха“, објашњава за „Руску реч“ Николај Григорјев, кандидат физичко-математичих наука. „Ми желимо да наши апарати лете брзином преко 6 маха. Задатак нам је да направимо машину која ће радити 7–10 минута и развијати брзину преко 1500 m/s. Такве апарате смо већ имали. Например, то је био вишекратни космички брод ‘Буран’, који је на уласку у чврсте слојеве атмосфере развијао брзину од 25 маха [готово 30.000 km/h]. Задатак се састоји у следећем: учинити да такав лет буде активан, а то значи да машина треба самостално да развија и одржава такву брзину.“

На авио-сајму МАКС 2011. Централни институт за авионске моторе је приказао читав низ модела перспективних хиперзвучних апарата. Представник Института Вјачеслав Семјонов је тада изјавио да ће 2012. Министарству одбране бити представљен потпуно спреман летачки модел хиперзвучне крстареће ракете. О томе је говорио и Борис Обносов, генерални директор корпорације „Тактичко наоружање“. Истина, касније у штампи није било никаквих даљих саопштења о потоњој судбини ових апарата.

Мада, није се ретко помињао назив новог перспективног ракетног система „Циркон“. По неким подацима, у његовој основи је ракета која је направљена на темељу надзвучне противбродске ракете „Јахонт“ и њеног руско-индијског еквивалента „BrahMos“. За разлику од руских пројектаната, индијски конструктори из BrahMos Aerospace Limited су у више наврата најављивали да раде на стварању хиперзвучне варијанте сопствене производње. Ипак, као и у случају са америчким хиперзвучним летелицама, они нису достигли нарочите успехе. По речима представника фирме, машина „лети“, али кратко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“