Матичне ћелије у Русији: илузија или универзални лек?

У Русији тренутно постоји свега шест великих банака где се чувају матичне ћелије. Извор: Shutterstock / Legion Media.

У Русији тренутно постоји свега шест великих банака где се чувају матичне ћелије. Извор: Shutterstock / Legion Media.

Руси све чешће прибегавају регенеративној медицини. На руском Далеком Истоку је 14. августа отворена прва банка матичних ћелија. Матичне ћелије су својеврсно „биолошко осигурање“ у случају болести. Од њих се могу одгајити ткива за неопходне органе као што су јетра и панкреас.

Русија је тек недавно постала део тржишта истраживања матичних ћелија, чија се вредност мери милијардама. У САД постоји око 300, а у Европи преко 80 института који се тиме баве. У Русији тренутно постоји свега шест великих банака где се чувају матичне ћелије. Једно спремиште је почело са радом 15. августа у Владивостоку, у Приморском Крају (руски Далеки Исток), у Центру за ћелијске и репродуктивне технологије. Ова криобанка вероватно неће имати проблема са клијентима, јер су житељи почели да се обраћају центру далеко пре званичног отварања.

Матичне ћелије су својеврсно „биолошко осигурање“ у случају болести. Од њих се могу одгајити ткива за неопходне органе као што су јетра и панкреас. Оне се могу користити и у лечењу можданог удара, дијабетеса, болести срца и крвних органа, онколошких, па чак и генетских обољења.

Ове ћелије се добијају из пупчане крви приликом рођења детета, али могу се узети и од одраслог човека. Њих може искористити како сам давалац, тако и његова родбина. Минимална је вероватноћа да организам не прихвати ове ћелије, с обзиром да од њега и потичу.

Оне се могу користити и у лечењу можданог удара, дијабетеса, болести срца и крвних органа, онколошких, па чак и генетских обољења.

У марту 2014. извршена је трансплантација ћелија из пупчане крви за потребе лечења шестогодишње девојчице Карине из Чељабинска. Њој је 2010. постављена дијагноза Фанконијеве анемије. То је ретко генетско обољење које се манифестује у виду читавог комплекса симптома. Током болести се развијају хематолошки поремећаји и тумори. Једина шанса за Каринино спасење била је да јој се пресаде здраве матичне ћелије које би могле да замене оболеле. Карини се 2012. родио брат Никита. Његова пупчана крв послужила је као материјал за трансплантацију.

Све је почело од рањавања у рату

Технологија примене матичних ћелија у Русији разрађена је за потребе Министарства одбране, и због тога су истраживања била затвореног типа. За време рата у Авганистану научници су на тај начин покушавали да се боре против последица повреда мозга приликом рањавања.

„У Русији се и даље развија примена матичних ћелија у лечењу повреда мозга“, каже неуролог Андреј Брјуховецки, који се преко 25 година бави истраживањима у овој области. „Најпре је технологија испробана на телади. То је обављено у сарадњи са познатим трансплантологом, академиком Валеријем Шумаковом.“

Министарство одбране је у јуну 2014. изразило жељу да настави са истраживањима. Како је саопштио Александар Власов, заменик начелника Главне војномедицинске управе Министарства одбране, у Војномедицинској академији „Киров“ планирано је да се формира нова научна чета која ће се бавити стварањем банке матичних ћелија војника.

По његовим речима, чета ће бити подељена на три вода: биолошко-фармацеутски, медицинско-превентивни и инжењеријско-технички. Први ће се активно бавити формирањем банке матичних ћелија војника који учествују у ризичним акцијама, између осталог и у зонама оружаних конфликата.

Нестале ћелије

У Русији су банке за чување матичних ћелија почеле да се појављују већ 2000-их, али нису све опстале до данашњег дана. На пример, крајем априла 2014. у Москви је избио прави скандал: нестала је криобанка „Флора-мед“, која ради од 2003. Заједно са њом су нестали и узорци матичних ћелија новорођенчади, чије су чување клијенти уредно плаћали.

Поједине криобанке су банкротирале. Можда је разлог у томе што грађани Русије, и поред све већег интересовања за регенеративну медицину, још увек не могу да прихвате високе цене чувања матичних ћелија. Због тога су услуге у московским банкама матичних ћелија јефтиније од сличних услуга у свету. Рецимо, припрема ћелија пупчане врпце у московским центрима кошта око 95 хиљада рубаља (око 2620 долара), док се у Америци иста услуга плаћа око 12 хиљада долара.

Додуше, у Русији има и успешних банака матичних ћелија. На пример, Институт за људске матичне ћелије отворио је 2013. у Москви центар Genetico за лечење генетских обољења, међу којима су и урођена наследна имунодефицијенција, Крабеова болест, Оменов синдром, Дајмонд-Блекфанов синдром, Фанконијева анемија и многе друге болести. У Русији је 2014. рођено прво дете које може донети спасење старијој сестри са Швахман-Дајмондовим синдромом. У најскорије време центар планира да започне рад са породицама из Европе и Азије.

У САД је тренутно у току процес регистрације препарата Неоваскулген, који је припремљен у Институту за људске матичне ћелије. Препарат је намењен за лечење исхемије доњих екстремитета, болести која је у последње време попримила размере светске пандемије. Сада од ове болести пати преко 202 милиона људи. У Русији је забележно око 500 ампутација на милион становника годишње, што је највиши показатељ у свету. Неоваскулген је већ добио подршку Савета биотехнолошких друштава у Мериленду.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“