Украјина призива нови Чернобиљ

Украјина је 2012. и 2013. већ покушала да користи америчко гориво и ови покушаји замало нису довели до катастрофе. На фотографији: Запорошка нуклеарна електрана. Фотографија: Rehman.

Украјина је 2012. и 2013. већ покушала да користи америчко гориво и ови покушаји замало нису довели до катастрофе. На фотографији: Запорошка нуклеарна електрана. Фотографија: Rehman.

У Украјини, у којој готово половину струје производе нуклеарне електране, и криза добија нуклеарне размере. Екстремисти „Десног сектора“ су већ покушавали да продру на територију ових објеката. Међутим, много горе од њих се овим деликатним електранама играју кијевске власти, које су у свом антируском полету донеле одлуке које су, према речима експерата, лишене разума.

Група од четрдесетак чланова „Десног сектора“ је 16. маја покушала да заузме Запорошку нуклеарну електрану. Терористи су украјинским припадницима полиције и обезбеђења електране, који су их опколили, објаснили да „само желе да заштите објекат од могућих напада сепаратиста“. Чланови „Десног сектора“ су ухапшени, али затим пуштени на слободу.

Аналитичари не искључују могућност да се понове покушаји терориста да „заштите“ украјинске нуклеарне објекте (Украјина има 4 нуклеарне електране). Украјинске власти су већ признале да нису у стању да заштите своје нуклеарне електране и још 2. марта Врховна рада је затражила међународну помоћ како би ове објекте обезбедила. Западу није потребан нови Чернобиљ и зато су, према неким подацима, ради заштите украјинских нуклеарних електрана у земљу већ стигли стручњаци НАТО-а. Поред тога, европске институције су за обезбеђење објеката издвојиле озбиљна средства. Тако је Европска агенција за нуклеарну енергију украјинској компанији „Енергоатом“ (оператеру све четири украјинске нуклеарне електране) одобрила кредит од 300 милиона долара, а исто толико је издвојила и Европска банка за реконструкцију и развој.

Међутим, проблем је у томе што опасност по украјинске нуклеарне електране потиче не толико од терориста „Десног сектора“, колико од самих украјинских власти. С обзиром да нуклеарне електране према различитим проценама производе од 45 до 50% електричне енергије у Украјини, Влада је одлучила да обезбеди „независност“ овог сектора од Русије, и да, између осталог, нуклеарно гориво не купује од руског снабдевача, него од америчке компаније „Westinghouse“.

За Американце овај уговор је веома значајан, посебно након што је Немачка одустала од развоја нуклеарне енергетике. „Овај уговор ће чинити 5-10% наших испорука Европи. А када се ради о свих 15 реактора [у прво време ће се гориво достављати само неким објектима – прим. ред.], овај показатељ би могао достићи и 20-25% нашег европског бизниса“, рекао је потпредседник компаније „Westinghouse“ Мајк Керст. Међутим, проблем је у томе што америчко гориво једноставно није одговарајуће за украјинске реакторе. И то нису само празне приче – Украјина је 2012. и 2013. већ покушала да користи америчко гориво и ови покушаји замало нису довели до катастрофе.

Коришћење горивних елемената америчке производње у нуклеарним електранама које су изграђене на основу совјетских пројеката није безбедно, јер они једноставно нису компатибилни.

Конфузија је делимично изазвана лошим квалитетом производа „Westinghouse“. „Нестручни, обични људи мисле да је [замена једног нуклеарног горива другим] једноставна ствар, као када угаљ из Донбаса замените угљем из Пољске. Али ‘Westinghouse’ свуда на светском тржишту заостаје по квалитету за руским горивом. То је чињеница коју данас могу да оспоравају само идиоти“, објашњава Михаил Уманец, саветник генералног директора Националног научног центра „Харковски физичко-технички институт“ и почасни члан Украјинског нуклеарног друштва.

Међутим, главни проблем представља недостатак компатибилности. Коришћење горивних елемената америчке производње у нуклеарним електранама које су изграђене на основу совјетских пројеката није безбедно, јер они једноставно нису компатибилни. Због тога су за време редовне провере активних зона са неколико америчких горивних елемената, који су постављени у реакторе два украјинска енергетска блока, установљена значајна механичка оштећења и деформације. „Термомеханичке карактеристике које проузрокују деформације на крају могу довести до тога да ће гориво бити немогуће извадити из реактора“, објашњава заменик директора Института за безбедност развоја нуклеарне енергетике РАН Рафаел Арутјуњан. „Када је у питању безбедност, најважније је да се целовити комплекс (који чине активна зона или језгро реактора, системи нуклеарне безбедности и контролне шипке које регулишу снагу реактора) не отме контроли и да не почне ланчана реакција. Јер ако се у језгру реактора нешто поремети, могу настати озбиљни проблеми.“ И ту се не ради о људском фактору и недостатку компетентности украјинских инжењера – са истим проблемом су се суочиле и Словенија, Чешка и Финска које су куповале америчко гориво (њихови реактори су изграђени на основу совјетског модела), након чега су се вратили руским партнерима.

Украјинске власти су због некадашњег експеримента изгубиле десетине милиона долара, отпустиле службенике који су били одговорни за ове наруџбине и званично забраниле коришћење америчког горива у украјинским нуклеарним електранама. Међутим, садашње власти су из политичких разлога одлучиле да експеримент понове, наводећи као аргумент саопштење компаније „Westinghouse“ о томе да су Американци унапредили квалитет свог производа. Стручњаци за нуклеарну енергетику кажу да ово обећање не значи много. Председник Државне инспекције за нуклеарну контролу Украјине Јелена Миколајчук је, не изјашњавајући се директно против уговора са Американцима, тражила да се изврше потребне процедуре адаптације и лиценцирања америчког горива. Власти су, не желећи да стварају проблеме за „Westinghouse“, нити да одлажу потписивање уговора, реаговале тако што су је једноставно смениле са ове дужности и на њено место поставиле попустљивијег менаџера Јурија Недашковског из „Енергоатома“. Он није говорио о лиценцирању, него о „окончању зависности од Русије“.

Тиме што су из политичких разлога промениле снабдевача, украјинске власти не само да су довеле у питање безбедност својих нуклеарних електрана, него су такође пристале на загађење животне средине. Када се америчко гориво искористи, оно треба негде да се чува (САД одбијају да га врате на своју територију) и зато ће америчка компанија „Holtec International“ почети изградњу централног складишта радиоактивног нуклеарног отпада недалеко од Кијева. Наравно, од новца из украјинског буџета, у којем и без тога зјапи огромна рупа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“