Чиме ће Русија ојачати Црноморску флоту

Гардијска ракетна крстарица „Москва“, адмиралски брод Црноморске флоте Русије. Фотографија из слободних извора.

Гардијска ракетна крстарица „Москва“, адмиралски брод Црноморске флоте Русије. Фотографија из слободних извора.

Свих ових година, откако је потписан руско-украјински споразум о Црноморској флоти, Кијев је под различитим изговорима ометао попуњавање флоте новим бродовима, подморницама, војним авионима, системима противваздушне и обалске одбране. Сада се ситуација мења.

Председник Русије Владимир Путин наложио је премијеру Дмитрију Медведеву и министру одбране Сергеју Шојгуу да до 1. јуна 2014. припреме програм развоја Црноморске флоте. Засада се не зна тачно шта ће тај програм обухватити, али заиста постоји потреба да се флота хитно обнови и појача.

„Најмлађи“ бродови у Црноморској флоти су ховеркрафтови класе „Сивуч“ пројекта 1239 „Бора“ и „Самум“, наоружани противбродским ракетама „Москит“ (3М80). Поринути су крајем осамдесетих година прошлог века и одавно им је потребно редовно, ако не и капитално сервисирање. Главни брод Црноморске флоте је у оперативној употреби од 1983. Реч је о ракетној крстарици класе „Атлант“ пројекта 1123 Moskva class која од самог почетка носи назив „Слава“ и наоружана је противбродским ракетним системом „Вулкан“ (П-1000).

Остали противподморнички, десантни и ракетни бродови Црноморске флоте су далеко старији. Исто важи и за дизел подморницу, једину коју поседује ова флота. Нека од поменутих пловила стара су педесет и више година, што је веома много, ако не и превише за поморску борбену технику.

Руководство земље одавно планира да обнови бродове Црноморске флоте. У најскорије време флота треба да добије шест нових фрегата пројекта 11356 Talwar које се граде у калињинградском бродоградилишту „Јантар“. Прва је добила име „Адмирал Григорович“. Она је већ поринута и биће укотвљена у бродоградилишту док се не обаве завршни радови. У Севастопољ треба да стигне до краја текуће године. Изградња и тестирање ових фрегата неће одузети много времена, јер су калињинградски бродоградитељи одавно усавршили пројекат 11356. Неколико таквих бродова су недавно изградили за Индију.

Отприлике у истом року Црноморска флота треба да добије и 6 дизел-електричних подморница пројекта 636 „Варшављанка“ или Improved Kilo. Ову подморницу због њене нечујности НАТО зове „црна рупа у океану“. Прва подморница је добила име „Новоросијск“. У Црноморску флоту треба да стигне у лето 2015.

Кијев је онемогућавао да се ови бродови и подморнице разместе у Севастопољу, тако да је за њих у Новоросијску грађена нова војно-поморска база, заклоњена од црноморских ветрова. Прва фаза изградње је скоро завршена, али сада ће „млади нараштај“ Црноморске флоте бити упућен у Севастопољ.

Могуће је да ће неке подморнице бити размештене у Балаклави где постоје напуштена подводна окна која могу да се реновирају. Подморнице би могле тамо да се базирају, утолико пре што су ти планински објекти заштићени од удара из ваздуха.

Наравно, потребно је обновити и авијацију Црноморске флоте. Треба реновирати њене аеродроме, тј. заменити опрему за навигацију и контролу лета. На тим аеродромима су размештени јуришни авиони Су-24 Fencer којима је такође потребна модернизација. Посебно су Црноморској флоти потребни стратешки бомбардери Ту-22М3 Backfire.

Највероватније ће бити појачане јединице обалске и противваздушне одбране. Оне ће бити опремљене противавионским системима С-350 и С-400.

Програм развоја Црноморске флоте свакако ће обухватати и питања развоја и обнове кримских предузећа за бродоградњу и ремонт бродова. Међу њима су Севастопољско бродоградилиште и бродоградилиште „Залив“ у Керчу, као и „Море“ у Феодосији на коме су у последње време грађени ховеркрафтови за Кину. Није искључено да ће сада њему бити поверена реализација једног дела производног програма Министарства одбране Русије.

Обновљена и појачана Црноморска флота ће осигурати знатно већу безбедност наше земље на јужним границама, с тим што зона њене одговорности неће бити само подручје на коме је базирана, него и Средоземно море.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“