Чиме ће Русија ојачати одбрамбену способност Крима

Фрегата из пројекта 11356. Извор: РИА „Новости“.

Фрегата из пројекта 11356. Извор: РИА „Новости“.

На Криму ће се током наредних шест година интензивно развијати војна инфраструктура. План Министарства одбране РФ предвиђа да се здружене јединице које су размештене на полуострву опреме савременим наоружањем и техником. Какво је то конкретно оружје планирано за заштиту Крима?

За две године морнарица треба да добије шест нових фрегата из пројекта 11356.

То су вишенаменски бродови за вођење борбених дејстава како против бродова, тако и против подморница, они могу да одбијају нападе из ваздуха самостално, као и у саставу здружених јединица.

Ради веће заштите, у изградњи бродова се примењују методе архитектонске заштите са „стелт“ технологијом.

Нове фрегате имају квалитативно ново наоружање. Његова основа је ракетни систем „Калибар-НК“. Он је намењен за уништавање површинских бродова и подморница, као и стационарних циљева који се налазе на копну. Систем се састоји од осам самонаводећих крстарећих ракета са дометом од 10 до 300 километара. Према неким подацима, „Калибар-НК“ данас нема директних аналога у иностранству.

Бродови имају хангаре и узлетно-слетну стазу за противподморнички хеликоптер Ка-27 (или Ка-31).

Подморнице из пројекта 636

Фотографија из слободних извора.

Претпоставка је да две подморнице треба да попуне борбени састав Црноморске флоте до нове године, још две су планиране за 2015, а остале за 2016. Дизел-електричне торпедне подморнице из пројекта 636 класе „Кило“ представљају модернизовану варијанту подморнице мале бучности из пројекта 877ЕКМ (за извоз: „експортни комерцијални модернизовани“).

Основни задатак подморнице представља заштита војно-поморских база и обале, уништавање противничких подморница и површинских бродова, извиђање, а подразумевају се и остали задаци. Подморница из пројекта 636 одликује се високим степеном непотопљивости и пловности.  Подморница је постала моћнија, бржа и мање бучна. Има већи радијус дејства, већу ватрену моћ и побољшане акустичке карактеристике.

Наоружање подморнице: шест 533-милиметарских торпедних апарата са 18 торпеда, који могу бити замењени са 24 мине. У својству система ПВО користи се осам преносних зенитно-ракетних комплекса (ПЗРК) „Стрела-3“ или „Игла“. Подморница треба да се ојача противбродским ракетним комплексом типа „Club-S“ са перспективним комплексима радио-електронског наоружања.

Ловци Су-27

Фотографија из слободних извора.

На кримским војним аеродромима у Гвардејском и Качу сада су дислоцирани фронтовски бомбардери и извиђачки авиони Су-24, амфибије Бе-12, борбени и транспортни хеликоптери. Постоји информација да се на полуострво могу додатно пребацити и вишенаменски високоманеварски ловачки авиони четврте генерације Су-27, за све метеоролошке услове. Овај авион (по класификацији НАТО-а то је Flanker, односно „онај који долази бочно, са крила“) био је направљен као пресретач, представљао је одговор на развијање ловца F-15 у САД. Постизање превласти авиона Су-27 у ваздушном простору представља његову „специјализацију“.

Наоружање Су-27 чини уграђени 30-милиметарски топ са борбеним комплетом од 150 пројектила, шест вођених ракета класе „ваздух-ваздух“ средњег домета, четири ракете за блиску борбу. Заједно са авионом МиГ-29, Су-27 данас представља основни ловачки авион Ратног ваздухопловства и ПВО Русије и важи за један од најефикаснијих у свету.

Противподморнички авиони Ту-142 и Ил-38

Ту-142. Фотографија из слободних извора.

Одбрамбену способност Крима Русија може учврстити и противподморничким авионима Ту-142 и Ил-38.

Далекометни  авион за противподморничку одбрану Ту-142 пројектован је за борбу са најновијим америчким нуклеарним подморницама које су наоружане балистичким ракетама типа „Поларис“. Израђен је на бази Ту-95РЦ. Пројектанти су унели низ корекција које су побољшале аеродинамику ваздухоплова, повисиле ефикасност управљања авионом.

Ил-38 је израђен на бази линијског путничког авиона Ил-18В.

Наоружање Ту-142 чине два 23-милиметарска топа, противбродске ракете, противподморничка торпеда и дубинске бомбе. Авион има максималну брзину лета 800 km/h, борбено оптерећење 8845 kg. Посада има 10 чланова.

Ил-38 је израђен на бази путничког авиона-лајнера Ил-18В.

Наоружање ваздухоплова чине два противподморничка торпеда, морске мине и маркери (обележавајуће морске авио-бомбе), противподморничке бомбе. Претрага се врши помоћу система „Беркут“. Посада авиона састоји се од седам чланова.

Хеликоптери Ка-27 и Ка-29

Ка-27. Фотографија из слободних извора.

После модернизације аеродромске инфраструктуре на Крим се додатно могу пребацити хеликоптери Ка-27 и Ка-29.

Први ваздухоплов представља развијање противподморничког хеликоптера Ка-25, који има двокраку (двоелисну) коаксијалну шему. Ка-27 може да се базира на бојним бродовима; његов основни задатак је потрага за подморницама, њихово проналажење и уништавање. Он може да учествује и у операцијама потраге и спасавања, у превозу терета, и то у екстремним условима.

На Ка-27 може бити следеће наоружање: самонаводећа торпеда, ракете-торпеда, до 10 противподморничких авио-бомби и две обележавајуће морске авио-бомбе.

Транспортно-борбени хеликоптер Ка-29 изграђен је на бази Ка-27. Његова намена подразумева побољшање мобилности и ефикасности десантних операција на води, као и уништавање оклопних надводних и земаљских циљева. Поред тога, хеликоптер може да доставља терет и допрема десантне јединице са обале на брод и обрнуто. Борбена варианта Ка-29 има ракетно, стрељачко-топовско и бомбардерско наоружање.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“