Пловећа нуклеарна електрана - извор живота најизолованијих региона

Изградња прве пловеће нуклеарне електране „Академик Ломоносов“ у Санкт Петербургу: конструкција је спремна за уградњу реактора. Када буде готова, опслуживаће је 69 висококвалификованих људи. Извор: ИТАР-ТАСС.

Изградња прве пловеће нуклеарне електране „Академик Ломоносов“ у Санкт Петербургу: конструкција је спремна за уградњу реактора. Када буде готова, опслуживаће је 69 висококвалификованих људи. Извор: ИТАР-ТАСС.

У 2016. у Санкт Петербургу треба да буде завршена изградња „Академика Ломоносова“, прве пловеће нуклеарне електране на свету. Планира се да овакви пловни објекти убрзавају економски развој тешко доступних региона Русије (једна пловећа нуклеарка може да обезбеди струју, питку воду и топлоту за град од 200.000 становника). Неколико земаља је већ изразило жељу да од Русије набави такве електране.

Изградња пловеће нуклеарне електране „Академик Ломоносов“ започета је 2007. у бродоградилишту „Севмаш“ у Северодвинску. Међутим, годину дана касније изградња је премештена у санктпетербуршку „Балтичку фабрику“ која је у децембру 2012. склопила уговор са „Концерном Росенергоатом“ о завршетку енергетског блока за ту пловећу нуклеарку.

Сада се већ на спремну конструкцију пловила уграђују сви потребни системи, укључујући и нуклеарне реакторе. Пловило има депласман од 21,5 хиљада тона а за његово опслуживање потребан је тим од 69 људи. Обучавање првог тима биће организовано на Државном универзитету поморске и речне флоте „Адмирал С. О. Макаров“ у Санкт Петербургу под надзором некадашњих помораца Нуклеарне флоте (_serbianBeginIgnore_Атомфлот_serbianEndIgnore_) и трајаће две године. Након тога је планирано отварање центара за обуку оператера за пловеће нуклеарке у областима у којима треба да буду размештене.

„АКАДЕМИК ЛОМОНОСОВ“ У БРОЈКАМА

Пловећа нуклеарна електрана не поседује сопствене моторе, тако да на прво одредиште треба да је пребаци брод тегљач. Тренутно се решава где ће бити размештена прва пловећа нуклеарка: у подручју Камчатског Краја, Чукотског Аутономног Округа или у Јакутији.

„Академик Ломоносов“ треба да производи до 70 MWh електричне енергије и 300 MWh топлотне енергије, што је довољно за потребе града са 200.000 становника. Поред тога, једна таква нуклеарка може да се користи и за десалинизацију морске воде, односно за производњу и до 240.000 кубних метара воде дневно. Предвиђено је да радни век енергоблокова износи 40 година, након истека тог периода реактор ће бити враћен у специјализовани центар ради модернизације и припреме за поновну употребу.

У развоју пловећих нуклеарних електрана инжењери су примењивали технологије изградње нуклеарних ледоломаца који већ 50 година пролазе кроз провере у најсуровијим арктичким условима. Према томе, „Академик Ломоносов“ је развијен уз велике безбедносне резерве и системе који његове нуклеарне реакторе чине отпорним на цунами и друге природне катастрофе.

„Мирни атом“ ће помоћи да се реше проблеми са којима се суочава човечанство и обезбедиће одговарајуће количине чисте енергије. На том пољу Русија има главну улогу.

Јукија Амано, председник IAEA

Почетком овог месеца је у Санкт Петербургу одржана конференција Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) и том приликом је вицепремијер РФ Дмитриј Рогозин истакао: „Прошле године су руске нуклеарне електране произвеле рекордну количину струје – 177,3 милијарде kWh, односно 16% од укупне потрошње у нашој земљи. До 2030. тај удео треба да се повећа на 25–30%, између осталог и захваљујући новим пловећим нуклеаркама“.

Важно је напоменути да су при изградњи пловеће нуклеарне електране „Академик Ломоносов“ узети у обзир сви захтеви Међународне агенције за атомску енергију, а њен генерални директор Јукија Амано на овој конференцији је изразио своја предвиђања да ће руски „мирни атом“ „помоћи да се реше проблеми са којима се суочава човечанство и да ће обезбедити одговарајуће количине чисте енергије – на том пољу Русија има главну улогу“.

Очекује се да ће се пловеће нуклеарне електране користити у удаљеним областима североисточне Русије и на руском Далеком Истоку. Управо ти региони имају проблем са недостатком енергије што и онемогућава њихов развој. Осим тога, познато је да се већ више од 15 земаља, укључујући Кину, Индонезију, Малезију, Алжир, Намибију и Аргентину, интересовало за набавку такве пловеће нуклеарке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“