Ледено цвеће Арктика

Немогуће је речима исказати буру осећања која вас обузме усред ледених брегова када се пред вама открива читаво поље прозирно-белог цвећа од леда. Фотографија: © Matthias Wietz.

Немогуће је речима исказати буру осећања која вас обузме усред ледених брегова када се пред вама открива читаво поље прозирно-белог цвећа од леда. Фотографија: © Matthias Wietz.

На површини Северног леденог океана близу северног приморја Русије расте „цвеће“ у коме кипти микроскопски живот. У питању је врло необичан и недовољно истражен феномен. „Цветна поља“ која расту на океану окованом у лед као да су призор са друге планете у неком научнофантастичном филму. Штавише, у њима се можда крије и тајна појаве живота на Земљи.

Океан скривен испод дебелог слоја леда, бескрајна снежна пустиња, ветар, мраз... Тако ми обично замишљамо Арктик. У сваком случају, када је реч о овом делу планете, не очекујемо да се ту може видети нешто што личи на поље пуно прозирног белог цвећа. А на Арктику заиста постоји цвеће од леда. То је необично лепа, ретка и недовољно изучена појава, још једно непоновљиво, чаробно и филигранско уметничко дело природе.

Ово „цвеће“ расте на танком леду који се тек ухватио. Вода из чврстог агрегатног стања може да прелази у гасовито без претходног преласка у течно, и захваљујући томе се на површини леда Северног леденог океана формира слој засићен влагом. У условима када је разлика у температури воде и ваздуха око 20°С, тај слој се нагло хлади и кондензује. Када се први лед тек ухвати, његова температура је око 0°С, а температура ваздуха око -20°С, и у том тренутку за само неколико секунди израста „арктичко цвеће“, тј. ледени кристали високи неколико центиметара. После извесног времена на кристалима леда се хвата скрама соног аеросола, тако да је концентрација соли у леденим цветовима око четири пута већа него у морској води.

Арктичко цвеће од леда је непоновљиво, чаробно и филигранско уметничко дело природе. Фотографија: © Matthias Wietz.

На први поглед се чини да су ледени цветови апсолутно беживотни кристали, али тај утисак вара. Они су заправо својеврсни привремени минијатурни екосистеми. Из засада непознатих разлога број живих микроорганизама који обитавају у суровим условима Арктика неколико пута је већи у леденом цвећу него испод дебелог слоја леда. Сваки ледени цвет садржи око милион бактерија. С обзиром на ту околност поједини научници заступају теорију по којој је живот на нашој планети настао у сличним природним творевинама.

Арктичка природа је непоновљива у свом аскетизму. Брежуљци покривени ледом и снегом неприметно се спајају са облачним небом. Често се и не примећује граница између неба и земље. Као потези невидљивог уметника, мутни обриси бледог сунца продиру кроз снежне облаке, а тамне мрље воде кроз слој леда. То су једини обојени делови на непрегледном белом платну, на том нетакнутом окрајку планете Земље. И немогуће је речима исказати ону буру осећања која вас обузме усред ледених брегова, када се пред вама открива читаво поље леденог цвећа.

Цветови од леда су заправо својеврсни привремени минијатурни екосистеми. Сваки ледени цвет садржи око милион бактерија. Фотографија: © Matthias Wietz.

Нажалост, ледено цвеће Арктика је крхко и кратког је века. Цветови нестају чим се дебљина младог леда повећа, а његова температура приближи температури ваздуха. Поред тога, висина цветова и подручје у коме ничу зависи од слоја презасићеног влагом, а тај слој је врло нестабилан. На њега утиче мноштво фактора, а један од њих је ветар.

Научници упозоравају на то да ледено цвеће, и поред све своје лепоте, може опасно утицати на атмосферу. Сунчева светлост покреће у њима реакције услед којих цвеће ослобађа велику количину једињења брома и формалдехида, а они нарушавају озонски омотач око наше планете. Истина, наука засада не може прецизно да каже у којој мери ова појава реално утиче на природне процесе, али на Арктику је све више младог леда, а ледено цвеће расте управо на њему, и та околност би требало да буде стимуланс за свестраније проучавање овог природног феномена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“