Веома стари гост из дубоког свемира

Према приближним прорачунима, старост метеора који је долетео до Урала је око 4,5 милијарди година. Извор: РИА „Новости“.

Према приближним прорачунима, старост метеора који је долетео до Урала је око 4,5 милијарди година. Извор: РИА „Новости“.

Месец дана након пада Чељабинског метеора уз неописиву буку, која је затим одјекнула и кроз светску јавност, руски научници су успели да процене његову масу и да одреде његову старост.

Првобитна маса свемирског објекта који је 15. фебруара ове године пао у ширем подручју Чељабинскa процењује се на 10–18 хиљада тона, док су му почетне димензије биле 17–20 метара, саопштио је Ерик Галимов, директор Института за геохемију и аналитичку хемију „В. И. Вернадски“ (ГЕОХИ) Руске академије наука. Према његовим речима, до Земљине површине је долетело мање од 10% првобитне масе овог космичког тела – што је око 1 хиљаду тона, преостали већи део се претворио у прашину и расуо у атмосфери.

Научници су до сада успели да пронађу и сакупе око 3 kg фрагмената метеорита. „Извесне количине су завршиле у рукама налазача-ентузијаста“, додао је експерт. Силина удара у тренутку пада метеора није прешла 1 килотону, иако се укупна енергија експлозије у ваздуху процењује на 500 килотона, објаснио је шеф лабораторије за метеоритику ГЕОХИ РАН Михаил Назаров. „Метеор у атмосфери губи 90% масе. Исто се дешава и са енергијом – укупна енергија је била 500 килотона, међутим, до Чељабинска је стигло мање од 1 килотоне“, рекао је Назаров.

Научници су методом изотопске анализе покушали да утврде старост метеора. Међутим, нису успели да изврше тачну процену јер је метеор током свог „животног века“ претрпео значајне промене под утицајем спољних фактора. Према приближним прорачунима, његова старост је око 4,5 милијарди година. Он је у почетку био део великог астероида од кога се одвојио и кренуо на путовање у непознато. Пре око 10 милиона година у њега је ударило друго космичко тело на шта указују видљиви знаци топљења настали усијањем метеора. Екстремни услови кроз које је пролазио довели су до тога да је до Земље долетео у стању слабе кохезије (прилично растресит), и то је разлог зашто се распао на ситне комаде непосредно при уласку у Земљину атмосферу.

Према речима Ерика Галимова, „нема ту ничега мистериозног, у питању је обичан хондрит, као што је уосталом и већина пронађених метеорита на Земљи“. Он се углавном састоји од силиката, мање од 10% су метали: цинк, гвожђе, хром, кобалт, алуминијум итд. Директор Центра за интелектуалну својину Привредне коморе Чељабинске области Јелена Левина изјавила је за ИТАР-ТАСС да су примили већ четири захтева за регистрацију робних марки са асоцијацијом на Чељабински метеор. „Захтеви су углавном везани за производњу слаткиша“, истакла је Левина. Пад метеора на територији Чељабинске области је можда највећи догађај у овом веку који би се могао окарактерисати као „судар“ Земље са другим космичким телом.

Ујутру 15. фебруара 2013. становници неколико региона на Уралу имали су прилику да испрате лет болида уз непосредни бљесак и снажну експлозију. Ударни талас је оштетио зграде и поразбијао огроман број прозора у Чељабинску. Више од хиљаду људи је повређено, углавном од разбијеног стакла.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“