1959. године амерички председник Двајт Ајзенхауер је пожелео да совјетски грађани сазнају из прве руке о предностима америчког начина живота, капитализма над комунизмом. Тако је у Москви организована „Америчка национална изложба“, а главни представник Беле куће је био Ричард Никсон, тада потпредседник САД-а.
Никсон и совјетски вођа Никита Хрушчов су се наравно срели на тој изложби. Разгледали су најновије технологије и робу широке потрошње Американаца, па и започели расправу о предностима комунизма и капитализма. Био је врели месец јул, разговор напет, Хрушчов узбуђен и изузетно знојав. Доналд Кендал, тада потпредседник маркетинга компаније „Пепси“, искористио је прилику и пружио Хрушчову чашу пепси-коле. Фотографија је постала хит и обишла свет као најбоља реклама газираног безалкохолног пића.
Хрушчов, Никсон, Ворошилов и чаша пепси-коле, 24.07.1959. / Getty Images
Доналд Кендал (председник „Пепсија“ од 1963.) је дуго покушавао да прода газирана пића СССР-у. Тринаест година после оне изложбе у Москви, када је Никсон је већ био председник САД-а, Кендал је искористио своје контакте с њим како би остварио трговински споразум и извоз америчког пића Совјетском Савезу.
Кад је дошло до потписивања споразума 1972. године, појавило се важно питање: како ће Совјетски Савез платити за пепси-колу? СССР није имао приступ девизама, а рубље се нису користиле на међународном тржишту. Платити вотком?! Совјетска влада је очито имала велике количине вотке, јер је већина брендова била у државном власништву. Тако је договорено да ће СССР плаћати вотком „Столичнаја“, брендом створеним 1901. године по рецепту руског хемичара Дмитрија Ивановича Мендељејева, познатог као творца Периодног система елемената.
То је историјски споразум: пепси-кола је постала први западни производ који се продавао у СССР-у, а „Пепси“ је постао ексклузивни увозник познате вотке „Столичнаја“ на америчком тржишту.
Фото: Коммерсант
1989. године истицао је рок првог споразума између „Пепсија“ и СССР-а па се преговарало о новом. У то време „Пепси“ је имао преко 20 фабрика у СССР-у. Нови трговински споразум износио је око три милијарде долара, и било је јасно да само вотка не може да покрије трошкове. СССР је још увек имао потешкоће са обрачунима у рубљама на међународном тржишту, па је морао да пронађе алтернативни начин плаћања.
Решење је било следеће: ако је седамдесетих СССР имао пуно вотке, осамдесетих година је био затрпан старом војном опремом из Хладног рата. Совјетски Савез је понудио „Пепсију“ да плати војним бродовима на дизел погон. „Пепси“ јер прихватио понуду само зато што су у компанији знали да је то био једини начин да се сарадња настави.
Споразум се односио на 17 подморница, крстарицу, фрегату и разарач, а та пловила су на крају продата шведској компанији која се бавила рециклажом метала. Захваљујући овим подморницама „Пепси“ је у моменту преговора са Швеђанима био шеста највећа светска војна сила по броју дизел подморница.
Извор: AP
Прича се да је једном приликом председник „Пепсија“ Доналд Кендал у шали рекао саветнику ЦИА: „Разоружавамо Совјетски Савез брже од вас“.
Истина је и то да су га разоружавали од непотребног метала.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу