Тешко партнерство: Може ли Русија прекинути сарадњу са Башаром Асадом?

10. април 2017. Олег Јегоров
После напада хемијским оружјем у Сирији и америчког ракетирања сиријских трупа које је затим уследило, западне земље и поједине државе Блиског истока позивају Русију да прекине са пружањем подршке председнику Сирије Башару Асаду. Руски експерти сматрају да ће Москва само у крајњем случају одустати од подршке Асаду.
A Syrian army soldier stands guard as a poster depicting Syria's President Bashar al-Assad
Илустрација: Reuters

Ситуација око Сирије се поново усијава. После хемијског напада у провинцији Идлиб 4. априла, за који САД и друге земље Запада оптужују власти Башара Асада (сиријска власт и Москва одбацују кривицу званичног Дамаска), цео свет је запљуснуо нови талас изјава западних дипломата о томе како Асад треба да оде, а такође и оптужби упућених Русији која подржава сиријске власти.

На пример, представница САД при УН Ники Хејли нагласила је да Асад не може бити део будућег политичког решења кризе у Сирији, а државни секретар Рекс Тилерсон је уочи своје посете Русији 10. априла један део одговорности за сиријско крвопролиће пребацио на Русију: „Руси сада повремено играју улогу онога ко покрива Асадове поступке“.

Како је рекла Ники Хејли, западне земље разматрају могућност увођења нових санкција Русији због пружања подршке Асаду. Засада земље Запада и њихови савезници у региону само апелују на Москву да престане са пружањем подршке Дамаску. Како саопштавају медији, управо такву варијанту је предложио Рекс Тилерсон у сусрету у Москви. Да ли је тај предлог реално остварљив?

Званични став

Москва се, као и увек, придржава опрезне реторике када је реч о Сирији, наглашавајући да подржава закониту власт у Сирији, а не поједине личности попут Асада или било кога другог. Тако је 6. априла портпарол председника Русије Дмитриј Песков, коментаришући хемијске нападе у Идлибу, рекао да подршка коју Русија пружа Асаду није безусловна. Песков је уједно истакао да Москва и Дамаск пружају једно другом „пуну узајамну подршку“.

Зашто С-300 и С-400 нису обориле Томахавке у Сирији?

У ситуацији када Запад и читав низ земаља у региону (Турска, Израел, арапске земље Персијског залива) оштро критикују Асадову власт, Русија и Иран је подржавају. На пример, председници двеју земаља Владимир Путин и Хасан Рохани окарактерисали су ракетни напад САД на ваздухопловну базу у Сирији као недопустива „агресивна дејства САД против суверене државе“.

„Став Кремља се састоји у томе да о Асадовој судбини треба да одлучује сиријски народ, а не Доналд Трамп“, рекао је за „Руску реч“ Виктор Надеин-Рајевски, старији научни сарадник Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука. По његовом мишљењу, Русија неће мењати своје гледиште када је реч о сиријском конфликту и наставиће са покушајима да пронађе додирне тачке између легитимних власти и опозиције на преговорима у Женеви и Астани, иако ће после недавног заоштравања ситуације то бити веома тешко.

Проблеми са Асадом

Telegraph: Тилерсон ће за Асада предложити Русији место у Г7

И поред значаја војне подршке коју Сирији пружају руске ваздушно-космичке снаге, утицај Русије на Дамаск ипак није безграничан, подсећа Григориј Косач, професор катедре за проучавање савременог Истока Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука. „Асад никада није био пион у руским рукама. Његови потези, поступци и изјаве често су били у супротности са званичним гледиштем Руске Федерације“, сматра експерт. На пример, Асад је у више наврата говорио да политичком решавању кризе и реформама треба да претходи „потпуна победа над терористима“, док се Русија залаже за што брже покретање политичког процеса.

Москви није лако да утиче на Дамаск, истиче Григориј Косач, будући да је Асад њен главни партнер у Сирији. „Одустајање од ослањања на Асада може довести до тога да Русија изгуби све што је стекла у Сирији јер са опозицијом нису успостављени добри односи, тако да је и могућност развоја контаката веома ограничена“, рекао је Косач. Русија фактички нема простора за маневар у односима са Асадом, истакао је он.

Границе подршке

Са друге стране, експерти сматрају да партнерство са Дамаском има своје границе. На пример, тешко да ће се Русија одлучити за директан војни конфликт са САД ради заштите сиријских власти. Коментаришући чињеницу да Русија није покушала да обори ракете „Томахавк“, којима је Америка 7. априла бомбардовала ваздухопловну базу регуларне сиријске армије у провинцији Хомс, извор близак Министарству одбране рекао је за „Коммерсант“: „Руски системи ПВО у Сирији пре свега штите руску војну инфраструктуру. Ми нисмо имали задатак да заштитимо цело небо изнад Сирије“.

Разоткривен још један монтирани снимак „Белих шлемова“ из Сирије

Русија нема обавезу да штити Асадову власт, подсећа и политиколог Алексеј Арбатов у изјави за „Коммерсант FM“. „Наши противваздушни системи штите наше ваздухопловне и поморске базе. Сирија нама није савезник него партнер“, нагласио је Арбатов.

Григориј Косач такође сматра да се Русија неће одлучити за рат против САД ради заштите сиријског председника. „Ако се конфронтација буде развијала до крајњих граница на којима је могућ директан сукоб, Русија ће, наравно, морати да нађе другу варијанту решавања сиријског проблема“, каже он. Са друге стране, по Косачевом мишљењу, ситуација је сада далеко од избора „или одустајање од Асада, или рат“, и зато Москва у најскорије време сигурно неће променити своју политику.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!