И после Вучића – Вучић: Шта чека Србију након председничких избора?

06. април 2017. Рина Бикова
У Москви су у оквиру Балканског клуба актуелних дискусија у културно-језичком центру „Разговор“ размотрени резултати протеклих председничких избора и новонастала ситуација у Србији. Ко стоји иза протеста? Шта ће они проузроковати? Хоће ли се Србија са председником Вучићем разликовати од Србије са премијером Вучићем? Зашто је Путин пре недељу дана „пожелео успех актуелним властима у Србији“?
Protesters in Serbia
Протести у Београду. Илустрација: Reuters

У сусрету под називом „И после Вучића – Вучић: Шта чека Србију након председничких избора?“ учествовали су експерти из Москве и Београда, студенти основних, мастер и докторских студија који уче српски језик и проучавају балкански регион, новинари и други грађани које интересује Србија. Са организаторима и гостима дебате из Београда су путем видео-линка комуницирали новинарка београдског издања „Before After“ Маша Жирновскаја, професор Београдског универзитета и експерт за руско-српске односе др Ирина Антанасијевић и филозоф и аналитичар портала „Нова српска политичка мисао“ Никола Танасић. Од руских експерата у сусрету је учествовао др Георгиј Енгељгарт, научни сарадник Одељења за савремену историју Централне и Југоисточне Европе Института за славистику Руске академије наука.

Шта је утицало на исход избора?

Резултат српских председничких избора није био изненађење ни за једног учесника сусрета. Експерти Балканског клуба актуелних дискусија нагласили су да је свакоме било јасно да ће Вучић победити. Међутим, народно негодовање сведочи да се нека очекивања ипак нису оправдала. По мишљењу експерата који су учествовали у сусрету, негативну реакцију једног дела српског друштва је изазвала чињеница да није било чак ни другог круга избора, а било је неправилности на бирачким местима, што је у поменутим круговима изазвало сумње у званичне резултате избора.

„Вучић је током предизборне кампање апсолутно доминирао у медијском простору, а други кандидати су играли улогу ’боксерског џака’“, рекао је Георгиј Енгељгарт.

Новинарка Маша Жирновскаја је, на пример, истакла чињеницу да је РТС у кампањи 92% укупног времена посветио Вучићу, тако да „нико други није имао шансе да победи“.

Са њом се сложила и Ирина Антанасијевић. Она је српске изборе окарактерисала речима руског писца Виктора Пелевина: асортиман је био велики, али некако другоразредни, као на изборима. По њеном мишљењу, било је очигледно да су сви кандидати осим Вучића „другоразредни“.

Учесници дискусије су посветили пажњу и кандидату Прелетачевићу. Једни сматрају да је он одиграо позитивну улогу тиме што је извео омладину на изборе и подигао излазност. Други (међу којима је, на пример, и Ирина Антанасијевић) сматрају да многи старији бирачи нису изашли на гласање управо због Белог, резонујући овако: „Зашто да учествујем у циркусу где могу да бирам само између Вучића и Прелетачевића“. Маша Жирновскаја је истакла да се за Прелетачевића не може рећи да је обичан пајац, јер је он прилично паметан и његова кампања је била добро осмишљена.

Да ли су протести стихијски или режирани?

Експерти су током дискусије истакли да се засада у протестима у Србији не види нека јединствена снага која их води. Број присталица појединих кандидата које учествују у протестима варира од града до града. У Београду већина демонстраната очигледно подржава Сашу Јанковића, док је у Чачку, на пример, међу људима који су изашли на улице посебно популаран Бошко Обрадовић.

Говорећи о протестима младих у Русији и Србији, експерти истичу да се у оба случаја користе исти инструменти за агитацију и пропаганду, али то не значи да је те протесте неизоставно и у потпуности организовала нека спољна сила. За организовање протеста се користе друштвене мреже, будући да застареле методе политичке агитације не могу ефикасно утицати на свест младе генерације. А када се информација „обуче“ у препознатљиве форме које су карактеристичне за интернет, у кратке видео-клипове и поруке у друштвеним мрежама, онда се она лакше и прихвата.

Са друге стране, Никола Танасић је изразио сумњу у одлучујућу улогу друштвених мрежа у организацији протеста.

„Одмах после избора се на улицама разних градова појављују гомиле људи. То није могуће учинити само помоћу друштвених мрежа. Многи су и раније покушавали да организују протесте на тај начин, и имали су далеко озбиљније поводе, на пример потписивање Бриселског споразума, али им то није пошло за руком“, рекао је Танасић. Он се такође запитао зашто митинзи нису организовани пре гласања, јер се унапред сигурно знало да ће бити неправилности.

По мишљењу Ирине Антанасијевић, протести који се одржавају у Србији засада су више „велико дружење“ него што су прави протести. „То је генерација која још није реализовала своје право на бунт. Сада и они имају ту могућност. Засада не видим никакве знаке који говоре да су протесте организовале спољне силе или српска опозиција“, додала је она.

Никола Танасић је испричао учесницима дискусије како једна теорија онога што се сада догађа у Србији третира садашње протесте као упозорење које Вучићу шаљу његови западни партнери.

„Александар Вучић сада има сву власт у својим рукама. Постоји могућност да је и западним партнерима, који су му први честитали победу, такође непријатно што је он тако брзо скупио толику политичку снагу у Србији. То може бити упозорење за њега да чак и са толиком влашћу и таквом контролом друштва против њега ипак могу да се организују озбиљнији протести“, рекао је Танасић.

Учесници дискусије су обратили пажњу и на мишљење Драгане Трифковић, директорке београдског Центра за геостратешка истраживања. Она је на својој страници на Фејсбуку написала следеће: „Превише је рано за доношење сигурних закључака о позадини протеста. Данас сам прошетала градом и уверила сам се да није реч о бандитима, за разлику од оних који тако желе да их представе (Вучићев Десни сектор). У питању су већином млади и незадовољни људи. Њихово незадовољство је легитимно, као и захтеви које истичу. С друге стране, јасно је да се они нису самоорганизовали и постоји опасност да неко жели да их искористи за своје интересе и циљеве. Драго ми је што у овој држави постоји још енергије и што није све замрло, али ми је жао што ти млади људи нису изашли на улице када је потписан Бриселски споразум или Уговор са НАТО-ом. Изашли су неки други по задатку да се поиграју с емоцијама људи и наплате провизије од СПС и СНС-а. У сваком случају, треба да пратимо даљи развој ситуације и да сачекамо са закључцима, подршком или осудом“.

У сусрету је цитиран и политиколог, члан Управног одбора Београдског форума и полазник мастер студија Дипломатске академије у Москви – Ненад Узелац. Он је осудио протесте сумњајући да иза њих стоје одређене „атлантске структуре“: "Знате ли зашто од ових протеста против Вучића нема ништа? Зато што нема обојене револуције без Десног сектора. Овде нема радикалних десничара и навијача спремних да се бију, млате, нападну Скупштину и институције државе, како су то радили 5. октобра и за време ДОС. Хоће ли ова ултра, кул, либерална грађанерија да се бије са полицијом? И у одбрану државе увек су ишли луди националисти, а грађанерија је чекала да се после докопа кајмака када ови изгину. Зато је грађанерији битно да овај протест изгледа као спонтан, грађански и да нико не стоји иза њега, јер се онда лако десничари заведу, пошто не би изашли на улице да иза тога отворено стану атлантске структуре. Али, људи више нису овце, имају искуство 5. октобра. Шетаће, шетаће и престаће".

Никола Танасић се сложио да засада у деловању демонстраната нема неке озбиљније опасности по Вучића: „Најпре су тамо истицане прилично разводњене пароле као што је ’За демократију’, ’Против диктатуре’ и ’За поштене изборе’. Трећег дана митинговања су се појавили озбиљнији захтеви групе студената из Новог Сада, али ни они нису толико страшни по Вучића. Студенти су му претили захтевом да се одрже превремени парламентарни избори. То би за Вучића у ствари била идеална варијанта – да се организују избори и искористи инерција председничких избора, и да се на тај начин потпуно неутралише опозиција на политичкој сцени.

Шта Србији доноси сутрашњи дан?

Чињеница да су се на другом и трећем месту иза Вучића нашли релативно нови ликови на српској политичкој сцени сведочи да бирачи желе да виде нове политичке фигуре и нове приступе. Међутим, по мишљењу експерата, у Вучићевом председничком мандату неће бити никаквих иновација, јер он није расположен за тражење нових лица у политици и за трансформацију политичког „пејзажа“. Највероватније ће све снаге које му нису лојалне наставити да се дробе, а оне које су спремне на компромисе на неки начин ће сарађивати са Српском напредном странком, док ће сви „непомирљиви“ бити маргинализовани. На место премијера Вучић вероватно неће поставити човека из своје странке (да нико из СНС не би добио прилику да се истакне). Као могућа кандидаткиња се између осталих помиње ванстраначка министарка Ана Брнабић. По мишљењу Николе Танасића, није важно ко ће бити премијер, је ће он бити управо онакав какав је потребан Вучићу.

Што се тиче Српске напредне странке, Танасић сматра да треба очекивати сталне смене у руководству партије, да нико не би почео гајити амбиције да постане Вучић уместо Вучића.

Говорећи о спољнополитичком курсу Србије после избора, Георгиј Енгељгарт је истакао да ће Србија и даље бити под притиском Европске уније и тиме ће бити условљени даљи кораци које ће ЕУ захтевати од Вучића. Хармонизација спољне политике Србије са политичким курсом Европске уније подразумеваће пре свега развој политике „добросуседских односа“ у региону по оним питањима по којим ЕУ још увек очекује од Србије одговор, тј. по питању пружања подршке политици Европске уније усмереној на централизацију Босне и Херцеговине и уклањања свих препрека за признавање независности Косова, као и изградње магистрале која ће повезивати Албанију и Србију. Поред тога, на дневни ред ће пре или касније доћи увођење санкција Русији. Запад мирне душе може и да сачека када је реч о уласку Србије у НАТО, јер је Србија већ потписала све споразуме који су потребни Алијанси.

Још једном о разлозима због којих је Русија подржала Вучића на изборима

Многи експерти, као и проруски и патриотски настројени корисници српског сегмента интернета током последње недеље су били утучени због подршке коју је званична Москва пружила Александру Вучићу. По мишљењу тих кругова Русија је пружањем подршке прозападном кандидату фактички доказала сопствену кратковидост, па чак и одсуство јасне стратегије према Србији.

Учесници дискусије су још једном размотрили ту ситуацију и посебно истакли да Вучић на овим изборима једноставно није имао озбиљну конкуренцију која би била занимљива Москви. Он би гарантовано победио у свакој варијанти, а у таквим околностима је логично успоставити добре односе са будућим председником, мада, по речима Георгија Енгељгарта, ми не знамо у којој мери ће Москва моћи да „контролише“ Вучићеву захвалност за пружену подршку.

Односи са Русијом ће се ипак развијати у оквиру већ успостављених и разрађених модела сарадње. По мишљењу експерата, Вучић одговара Москви у најмању руку због тога што је са њим већ успостављен дијалог, као и због тога што се ипак може рећи да су се односи Русије и Србије у последње четири године успешно развијали. Како је у ексклузивном коментару за „Балкански клуб актуелних дискусија“ и портал „Руска реч“ истакао Матвеј Ломоносов, професор историје и политикологије на универзитету McGill (Монтреал), инвестициона клима у којој ће се наћи руска предузећа на Балкану у великој мери зависи од политичких околности. То значи да ће доминација владе и председника из Српске напредне странке обезбедити услове за даљи успон руских нафтних, гасних и фармацеутских компанија и банака на српском тржишту. Експерт поред тога предвиђа увећање обима руско-српске трговине и активирање преговора о зони слободне трговине са Евроазијском унијом, док ће се у сфери безбедности модернизација српске армије заснивати на увозу из Русије. Ломоносов је такође изнео занимљиво запажање везано за услове у којима Вучић као председник може заузети изразитији проруски став: „Постоји јединствени фактор који може заоштрити односе између Србије и Европске уније, и то не само у краткорочној, него и у средњорочној перспективи. Радикализација расположења у Приштини може довести до нових пограничних и административних спорова. Посебну узнемиреност у Београду изазивају намере косовских власти да створе комплетну армију. Уколико Европска унија не буде кадра да дозира амбиције политичара на Косову, у јужним подручјима Србије ће се поново актуелизовати питање безбедности, што ће даље довести до јачања проруског вектора у српској спољној политици. У том случају политичари у Москви треба да одговоре на питање у којој мери је Руска Федерација спремна за још јаче форсирање сарадње са Србијом и увлачење у спорна балканска питања, као и на питање колика је потенцијална ’цена’ тог увлачења“.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!