Хоће ли Трамп осујетити планове Британије на Балкану?

После одлуке Сената САД да ратификује протокол о уласку Црне Горе у НАТО следећи потез припада председнику Доналду Трампу. Сада ће Бела кућа донети одлуку хоће ли ова балканска земља са минијатурном армијом и 650.000 становника ући у војнополитички блок чије ширење Русија доживљава као угрожавање сопствене безбедности.

Очекивани Трампов потпис испод овог документа ће допринети разочарању руског руководства у политику америчког председника кога су многи оптуживали за везе са Русијом и претеране симпатије према Путину. Међутим, Трампов потпис још више може изненадити Велику Британију, која је, судећи по најновијим изјавама, планирала да преузме од САД штафету водеће земље у региону.

Илустрација: AP

Европска солидарност

„Политички курс прихватања Црне Горе као чланице НАТО-а личи на сигнал који упућује Трампов тим да САД остају привржене НАТО-у и европским партнерима“, рекао је Ричард Вајц, директор Центра за војнополитичку анализу Института „Хадсон“ и експерт међународног дебатног клуба „Валдај“.

Приврженост Доналда Трампа европским партнерима и НАТО-у интензивно је подвргавана сумњи током председничке кампање и после његовог званичног уласка у Белу кућу. У ситуацији када су лидери континенталне Европе покушавали да одгонетну Трампове намере према партнерима САД из НАТО-а, Британија је изнела сопствене иницијативе везане за регион у коме НАТО још увек изводи операцију одржавања мира.

„У контексту претпостављене противдржавне завере у Црној Гори позивам све нас да учинимо више како бисмо се супротставили кампањама дезинформације од стране Русије које дестабилизују ситуацију, и да западно присуство у овом региону учинимо очигледнијим“, рекла је премијерка Велике Британије Тереза Меј у марту 2017. године, понудивши своју земљу као домаћина самита о Западном Балкану планираног за 2018. годину.

Сенат САД. Илустрација: AP

Експерти сматрају да је изјава британске премијерке заправо покушај Лондона да увери своје европске партнере у непоколебљивост британског присуства на Балкану. „ЕУ је данас у стању када треба понудити идеје за будући развој. Речи Терезе Меј о очигледној дестабилизацији на Балкану су и покушај да Велика Британија докаже како изласком из Европске уније не напушта Европу као међународна сила, а уједно испољава општеевропску солидарност, и најзад, констатује чињенично стање“, рекла је Екатерина Ентина, доцент Факултета светске економије и међународне политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

У ситуацији када свет покушава да одгонетне Трампову политику према Европи, Лондон преузима функцију прве виолине, између осталог и на Балкану. Међутим, чак и Трампова критика НАТО-а још увек не гарантује да нови председник САД неће учествовати у животу Алијансе.

„У САД постоји општи став да треба пружити подршку савезима чије постојање је у интересу америчке спољне политике. Међу њима је и НАТО. Још увек се акценат ставља на то да САД и даље гарантују безбедност савезницама у Европи и Азији путем одвраћања опонената“, рекао је Андреј Сушенцов, руководилац агенције „Спољна политика“ и програмски директор клуба „Валдај“.

То значи да ће Лондон још кориговати своје планове у погледу водеће улоге на Балкану.

Жариште конфронтације

Формални улазак једне балканске земље у НАТО, до кога може доћи у наредним месецима, гарантовано ће изазвати оштру негативну реакцију Москве. Експерти, међутим, истичу да су односи Русије са НАТО-ом ионако доста лоши, те ће улазак Црне Горе у алијансу тешко моћи да их додатно поквари. Уместо тога, само ће бити још један у низу фактора који подижу тензију међу њима. „Црна Гора није истурена позиција на геополитичком фронту између Русије и Запада. Њен улазак у НАТО је важан и тешко прихватљив догађај, али за Русију није од животног значаја као пажња коју НАТО посвећује Украјини и Грузији“, рекао је Сушенцов.

Москва ће тешко поднети ширење алијансе чак и ако Трамп не буде јавно инсистирао на уласку Црне Горе у НАТО како не би онемогућио успостављање дијалога са Кремљом. „Ти планови се косе са представама које руска дипломатија има о томе да се блоковским приступом и ширењем НАТО-а одузима могућност успостављања односа заснованих на поверењу између Русије и Алијансе, а државе које се налазе између Русије и НАТО-а приморане су да буду својеврсна тампон-зона или жариште конфронтације“, закључио је Сушенцов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!