Каква је позадина убиства бившег посланика Државне думе одбеглог у Украјину

Бивши посланик руске Државне думе Денис Вороњенков пролазио је 23. марта око поднева поред хотела „Премијер палас“ у центру Кијева када је на њега отворена ватра. По речима очевидаца, нападач је најмање осам пута пуцао у жртву. Вороњенков је на месту остао мртав, а његов чувар је рањен, али је стигао да пуца у нападача и да га рани. Према подацима које износи украјинско издање „Обозреватель“, убица је рођен 1988. године и пре овог случаја је за њим била расписана потерница. Он је неколико сати касније подлегао ранама.

Шта се прича о убици?

Прву информацију о убици је 24. марта обелоданио украјински независни експерт за медије Анатолиј Шариј на својој страници на Фејсбуку, саопштивши његово име. „Паршов Павел Александрович, Дњепропетровск, 28.07.1988 ​– 23.03.2017?“, написао је Шариј. Он је уједно обећао 30.000 гривни првом ко му се јави и потврди да је заједно служио са Паршовом, који је био припадник Националне гарде Украјине.

У одељку „Потернице“ на сајту МУП-а Украјине постоје подаци о Паршову. Наводи се да је за њим расписана потерница због злочина за које је предвиђена казна по 205. и 209. члану Кривичног законика Украјине (фиктивно предузетништво и легализација прихода добијених криминалним путем). Исти такви подаци су се раније појавили и у медијима. Касније је ову информацију потврдио и саветник украјинског МУП-а, посланик Антон Герашченко.

Руски функционер Јевгениј Тарло на својој страници на Фејсбуку овако је прокоментарисао смрт Вороњенковљевог убице. „Кад би постојао макар и најмањи руски траг, убици би спасли живот по сваку цену, јер је он у тренутку хапшења био жив, и жив је довезен у болницу. Штавише, већ би успео да каже да га је унајмио Путин у Кремљу и да му је обећао орден. Али све је много једноставније и циничније, без имало патетике – убица је био припадник Националне гарде Украјине. Унајмили су га, помогли му да изврши убиство, а затим су га уклонили, као што обично бива“. Тарло је такође истакао да је украјински председник Порошенко одмах после овог случаја оптужио руске специјалне службе за умешаност у убиство. По мишљењу руског функционера, то је доказ да је убиство било очекивано.

Доњецки политиколог Владимир Корнилов скренуо је пажњу на видео-снимак направљен одмах после Вороњенковљевог убиства: „Буквално у првим минутама после пуцњева (дакле, пре милиције) појављује се сниматељ, и то, по свему судећи, са одличном камером. Он све време не склања капуљачу. Најпре снима уопштене сцене, а затим дуго снима убицу. Затим се поред њега појављује некакав риђи тип, нешто шапуће, даје инструкције и сниматељ дуго снима жртву. У једном тренутку риђи притрчава, нешто говори и обојица прилично журно напуштају сцену“. По Корниловљевом мишљењу, тешко да је сниматељ представник било које телевизије, јер би у том случају он остао и снимио оно што се даље дешавало. Политиколог претпоставља да је то могао бити сниматељ кога је унајмио наручилац убиства: „Да нису можда направили снимак како би поднели извештај наручиоцу? Да нису можда због тога направљени снимци били довољни?“

Политички емигрант или преварант?

Вороњенков је био посланик руског парламента од 2011. до 2016, али је још 2014. године Истражни комитет РФ упутио Државној думи захтев да се Вороњенкову одузме посланичка неприкосновеност јер је оптужен за превару великих размера. У јесен 2016. године Вороњенков је напустио Русију, а у децембру се преселио у Украјину заједно са супругом Маријом Максаковом, такође бившом посланицом Државне думе. Русија је расписала међународну потерницу за Вороњенковом и издала налог за његово хапшење у одсуству.

У Кијеву је бивши посланик добио украјинско држављанство и почео да критикује руске власти. Он је сматрао да га Москва оптужује из политичких разлога, јер је Државном јавном тужилаштву Украјине као сведок давао изјаве везане за „велеиздају“ коју је наводно извршио бивши председник Виктор Јанукович. У Украјини је Вороњенков критиковао Русију за сједињење са Кримом (иако је 2014. године као посланик Државне думе гласао за ту одлуку), и говорио је како добија понуде да ради за специјалне службе Украјине.

Вороњенков и његова супруга Марија Максакова у Кијеву, фебруар 2017. Илустрација: Reuters

Реакције на убиство

Украјинске власти су одмах после убиства Вороњенкова оптужиле Русију за тај злочин. Председник Петар Порошенко је овај догађај окарактерисао као „чин тероризма“ и у убиству сагледао „очигледан ’рукопис’ руских специјалних служби“. Јавни тужилац Јуриј Луценко је нагласио да је убијени Вороњенков дао драгоцене изјаве везане за случај „Јанукович“ и да је Русија извршила „демонстративно погубљење сведока“.

Руски политичари и функционери одбацују све оптужбе. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков окарактерисао је тврдње о руском трагу у овом убиству као апсурдне и нагласио да украјинска страна није могла осигурати безбедност Вороњенкова. „Убиство човека је увек трагедија“, истакао је Песков.

Он је такође изразио наду да ће Украјина спровести потпуну и објективну истрагу околности убиства. Са друге стране, портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да оптужбе које је Порошенко пожурио да упути Русији говоре о томе да „истрага не може бити непристрасна и објективна“. Захарова је уједно изјавила саучешће члановима Вороњековљеве породице.

Председник Државне думе Вјачеслав Володин је изјавио да се некакав став поводом догађаја може изнети само после извештаја правосудних органа. Међутим, како је он уједно истакао, судећи по ономе што се дешава у Украјини „тешко да је то могуће, јер се Украјина све више срозава на ниво терористичке државе где закон више не важи, и те њихове изјаве су некаква врста агоније“.

Најоштрије и потпуно неочекивано је на овај догађај реаговала мајка Вороњенковљеве жене Људмила Максакова: „Е, хвала Богу! А шта би још са њим могло да се уради? Хвала Богу што је на крају убијен човек који је учинио толико подлости“, наводи „Life“ речи Вороњенковљеве таште.

Чије специјалне службе су умешане?

Украјинске власти инсистирају на томе да је Русија заинтересована за убиство Вороњенкова. Исто мишљење има и Иља Пономарјов, бивши посланик Државне думе који се позиционира као политички емигрант (живи у Кијеву, Вороњенков је кренуо на састанак са њим када је убијен). „Вороњенков је представљао смртну опасност за руске безбедносне структуре“, написао је Пономарјов на Фејсбуку.

Алексеј Мухин, шеф руског Центра за политичке информације, сматра да је такво гледиште дискутабилно јер Вороњенков није био потребан руским специјалним службама. „Он је био већ у потпуности искоришћен, већ је искритиковао Русију, већ је дао све потребне изјаве и све интервјуе“, рекао је Мухин за „Руску реч“. По мишљењу овог политиколога, руским специјалним службама најмање треба убиство одбеглог политичара у центру града са три милиона становника које одмах изазива подозрења везана за Русију.

Мухин сматра да су убиство могле организовати украјинске специјалне службе како би затим оптужиле Кремљ. Исто гледиште су изнели и поједини руски политичари. На пример, посланик владајуће странке „Јединствена Русија“ Јевгениј Ревенко је изјавио да је у питању „цинична и сурова провокација украјинских специјалних служби“.

Колумниста листа „Взгляд“ Петар Акопов мисли да убиство Вороњенкова одговара Путиновим противницима. Он овај случај пореди са смрћу Бориса Березовског и Бориса Немцова и каже да Вороњенков, као и својевремено Немцов и Березовски, већ није представљао опасност по руску власт и Владимира Путина и да је био „искоришћени материјал“.

„Да ли је он схватао да ће га кијевске власти искористити у антируској пропаганди? Вероватно јесте, али се по свему судећи у Русији није бојао само истраге, него и сопствених ’партнера’“, пише Акопов о Вороњенкову. По мишљењу овог аналитичара, у убиство могу бити умешани поменути „партнери“ и оно може имати украјинске корене. „То не значи да је наредбу издао Порошенко или Аваков. У Украјини има неколико центара моћи који су међусобно завађени, а уједно су везани и за западне специјалне службе. А да је Вороњенков у медијском рату против Русије далеко вреднији мртав него жив – у то не треба ни сумњати“, тврди Акопов.

Експерт за медије Анатолиј Шариј критикује украјинске новинаре и политичаре за то што су одмах оптужили за убиство руске специјалне службе. По Шаријевом мишљењу, ситуација је сувише сложена да би се изводили такви закључци. Он каже за Вороњенкова да је то „сакрална жртва“. Вороњенков је, каже Шариј, у последње време стално изјављивао да се много замерио руској власти и да може бити убијен зато што превише зна и зато што је као сведок дао изјаве везане за догађаје у Украјини 2014. године. По Шаријевом мишљењу, било је крајње неразумно говорити тако нешто, јер су поједини људи у Украјини могли искористити те Вороњенковљеве изјаве и реализовати сценарио који је он сам описао, а затим за све оптужити Кремљ.

Марија Максакова на месту убиства. Илустрација: Reuters

Везе са криминалом

Постоји још једно тумачење које убиство доводи у везу са пословним интересима Дениса Вороњенка. На пример, заменик председника Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич подсећа да је Вороњенков имао везе са илегалним бизнисом. „Он је окретао веома велике суме ’прљавог’ новца, а то је увек опасно“, наводи Клинцевичеве речи агенција РИА.

Исто то сматра и руководилац Федералног информативног центра „Аналитика и безбедност“ Руслан Миљченко. „Вороњенков је био умешан у криминалне радње: бавио се ’прањем новца’ и преотимањем фирми. У Русији је било неколико врло озбиљних људи (бандита) који су га могли узети на зуб“.

Последице

Ко год да је прави наручилац убиства Дениса Вороњенка, политиколози се слажу да ће оно довести (и већ је довело) до заоштравања односа између Русије и Украјине. „Очекује нас нова, интензивна али кратка медијска конфронтација. Украјина ће оптуживати Русију, а Русија ће се оправдавати или узвраћати оптужбама“, сматра Алексеј Мухин.

„Ни Русија, ни Украјина не показују тежњу ка деескалацији“, рекао је за „Руску реч“ Михаил Виноградов, председник невладине организације „Фонд ’Петербуршка политика’“. По Виноградовљевом мишљењу, убиство Дениса Вороњенка ће бити још једна у низу тема поводом којих две стране оптужују једна другу, што омета успостављање нормалних односа.

Петар Акопов не мисли тако. Он пише да „Вороњенковљево убиство, на велику жалост Кијева, неће имати озбиљних политичких последица“, јер сада околности на међународној политичкој сцени нису наклоњене Кијеву. По Акоповљевом мишљењу, Запад се уморио од Порошенка и Украјине, тако да нико у западним земљама неће користити сваку ситуацију као повод за дискредитацију Кремља.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!